Devojka u uštirkanoj haljini otvorila joj je vrata i uvela je unutra. Hacienda je bila visoko na brdu i sa prozora se videlo more čiji su talasi izgledali kao rastopljeni bakar pod zracima zalazećeg sunca. Na drugoj strani dizala su se brda obrasla bujnom vegetacijom. U vrtu je raslo tropsko drveće, a u daljini se videla plantaža pomorandži. Nekoliko kućica okružavalo je trg. Mala škola, sada je, zbog kasnog popodnevnog sunca, izgledala ružičasto, iako su joj zidovi bili belo okrečeni. Devojci koja je tek stigla iz velikog grada sve je to delovalo nestvarno i veličanstveno.
Paula zadovoljno uzdahnu, a onda se okrete od prozora pored koga je stajala, ne sluteći da će se tako brzo naći oči u oči sa svojim poslodavcem, gospodinom Kalzada, koji je tiho bio ušao u sobu. Zadivljeno je pogledala u njega. Gospođa Glin joj je rekla da je zgodan, ali je ni izbliza nije pripremila za ovog čoveka koji je sada stajao pred njom.
Gledala je u njega, ne primećujući da i on isto tako gleda u nju. Zapažala je stroge i oštre crte lica, usne koje su bile pune i senzualne i bradu malo izbačenu napred. Oči su mu bile crne i vrlo prodorne. Paulin pogled obuhvati besprekorno odevenu figuru … belo platneno odelo i ljubičastu košulju. Bio je visok i vitak.
Zora se tiho prikrada
-Buenas tardes, senorita. – Glas je bio rezak. Paula uloži sav napor da se pribere i uzvrati pozdrav, ali reče engleski.
-Dobro veče, gospodine!
On joj priđe i pruži joj ruku. U dubini njegovih crnih očiju blesnu neka vatra kada je rekao tečnim engleskim jezikom
-Jeste li dobro putovali?
-Vrlo dobro, hvala, gospodine!
-Mora da ste ipak umorni. Vaše prostorije su spremne, pozvaću
Magdalenu da vas odvede gore. Večera se servira u osam. Čekaću vas. Za vreme večere moći ćemo da porazgovaramo. – U crnim očima još je plamtela vatra kada je pogled skrenuo s njenog lica prema grudima, struku i vitkim dimim nopama Paula pocrvene i zbunjeno se osmehnu.
