60
Ljubavni romani

U senci hibiskusa

Evelin je samo na trenutak pomislila da zamoli vozača taksija da zastane pored nevelike hacijende, u kojoj je bila smeštena kafana. Bila je žedna, ali joj se nije ulazilo u neuglednu kafanu. Šta je tu mogla da popije? Tekilu?
Sa čežnjom se prisetila koktela koga je obično naručivala na terasi nekog hotela, dok bi sedela u senci crvenog hibiskusa i gledala u bistro, tirkizno more i plažu sa najfinijim peskom. Koktel je dobijala poslužen u kori kokosovog oraha, čijem su se mleku dodavali džin, limunov sok i višnja marela. Ispijala bi ga polako, sa uživanjem, sva uronjena u iskričavi i hipnotički sjaj hotelske zone, u kojoj je čovek mogao da dobije sve što bi poželeo.
Tamo se oseeala bezbednom. Sa svakim kilometrom kojim se udaljavala od mora i približavala džunglama u unutrašnjosti poluostrva Jukatan, rasla je i njena strepnja, i osećaj nelagodnosti.
Jedva je naterala sebe da uđe u taksi i sa aerodroma u Meridi sa zaputi ka Izamalu. Iako je vozač bio veoma ljubazan i dobronameran prema njoj, to je nije oslobodilo napetosti i očekivanja neke neprijatnosti. Malo se opustila kada je vozač, ušavši u Izamal, zastao da se raspita za kuću doktora Nejta Neligana, kod koga se ona zaputila. Čovek, koji ih je uputio na pravu adresu, je sa poštovanjem govorio o Nejtu, što je vozač uvažio i od tada se još srdačnije postavio prema Evelin.
Bio je uzbuđen kada je zaustavio automobil nedaleko od male, prizemne kuće, u kojoj je ž.iveo doktor koji je uživao veliko poštovanje meštana. Otvorio je vrata Evelin i pomogao joj da izađe, ali je on ponovo seo u automobil, iako je vapio za tečnošću. Evelin mu je na engleskom poručila da će mu doneti vode, a on je njoj na španskom rekao da će je čekati koliko god bude bilo potrebno. Iako nisu razumeli jedno drugo, oboje su intuitivno protumačili upućene im reči.

Evelin se sa mukom uspravila nakon duge i neudobne vožnje u automobilu bez klima-uređaja. Zapalinula ju je toplota, kao i vlaga u vazduhu, cipele su je žuljale, kičma ju je bolela, osećala je umor od koga se jedva držala na nogama. U prkos tome što je i pre polaska na put znala da u sedamdesetoj godini života nije trebalo da testira izdržljivost svog tela, bilo joj je drago što je podnela veliki napor i došla kod Nejta.
Pretpostavila je da je živeo u skladu sa okruženjem, ne izdvajajući se od meštana, ali ju je iznenadio izgled njegove kuće. Nedostajala joj je fasada, prilazni deo nije bio izbetoniran, vrata od trske nisu garantovala sigurnost, u bliskom okruženju nije bilo ničega sem utabane, prašnjave zemlje.
Nečujno je kročila u unutrašnjost kuće. Tu je, već, stekla povoljnije utiske. Velika soba je bila nameštena u skladu sa meksičkim folklorom. Sav nameštaj je bio napravljen od bambusa, po podu su bili prostrti ćilimi jakih boja, na zidovima su bile okačene drvene maske kao i ukrasi od zada, zavese satkane od palminog lišća su pravile prijatnu hladovinu.
Iz kuhinje je dopirao miris tek spremljene hrane, miris koji je ukazivao na obilato korišćenje lokalnih začina.
– Nejt! – Evelin nije imala snage da ode do njega, već gaje pozvala, oglašavajući svoje prisustvo.
Pre nego što se on pojavio na vratima kuhinje, Evelin se tromo spustila na kauč i odmali ispružila bolne noge. Izula je cipele i zabrinuto.se zagledala u svoje otečene članke. Pomislila je daje prešla granicu svojih fizičkih mogućnosti Ali bilo joj je drago što je učinila napor i došla u Meksiko.
– Evelin?! – doktor Nejt Neligan je jedva došao sebi od čuda kada je shvatio da je majka njegove preminule supruge sedela u sobi, sva zajapurena i očigledno na ivici snage.
– Da, da, to sam ja… – Evelin je umorno malinula rukom. – Što se pre budeš sa tim pomirio, pre ćeš mi doneti vode. Užasno sam žedna! Procenivši da se Evelin nalazila u kritičnom stanju, Nejt je požurio da joj donese vodu. Dok je ona praznila veliku čašu, on je podmetnuo dva velika jastuka pod njena stopala.
– Bilo bi bolje da se opružiš na krevetu… – predložio je, opipavajući nežno njene otečene članke.
– Preživeću! Hoćeš li, molim te, da odneseš vodu vozaču koji me je dovezao iz Meride! On je ostao napolju, u kolima!
– Zašto ga nisi pozvala da uđe u kuću? – Nejt je bacio brz pogled kroz prozor.
– Da li si mu platila vožnju?


Cijeli roman “U senci hibiskusa”

 

Ostatak sadržaja samo za članove.
Uloguj se Pridruži se
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 1 Average: 4]