Samo moj heroj

Fejt…
Sandra se praznili očiju zagledala kroz prozor velikog boinga, kojim je letela prema Melburnu. Nebo je bilo prepuno oblaka, čiju je belinu sekla moćna mašina.
Prošlo je čitavih 14 godina, od kako je poslednji put videla svoju sestru. Svoju nemirnu i nestalnu sestru, čije je misli i osećanja mogla tek da nasluti. U jedno je bila sigurna. Niko i ništa nije moglo da joj obezbedi spokoj, nigde joj nije bilo dovoljno dobro, ništa je nije moglo usrećiti. Fejt Lekont je bila nemirna lutalica, večiti vagabund u potrazi za staništem, koje će pouzdano jednom napustiti.
Sandra je od njihove zajedničke majke, Melise Fleming, saznala da Fejt svojom prirodom podseća na Žerara Lekonta, strastvenog Francuza, koji je njen biološki otac. I on je, po priči, bio tajanstven i nedokučiv, u neprestanom pokretu, večito u potrazi za nedosegnutim.
Fejt ga nikada nije upoznala, baš kao što ni ona. Sandra, nikada nije upoznala svog oca, niti je uspela da otkrije njegov identitet. Znala je da je Englez, baš kao i njena majka, ali je tu počinjala i završavala se priča o drugom roditelju.
Gorčina joj je na čas ispunila grudi. Kakva je to ironija sudbine naterala Fejt da napusti svoje dete, baš kao što je i njihova majka napustila njih dve i otišla u nepoznatom pravcu? Zar je zaboravila šta je značilo biti ostavljen i napušten?
Srećom, Barbi je imala oca i to pouzdanog i odgovornog oca, ni nalik muškarcima sa kojima je Melisa Fleming ostvarila potomstvo.
Barbi…