Dve cimerke. Kler Dejmon i Roberta Stak, sedele su nepomično jedna pored druge na kauču, u dnevnoj sobi njihovog nevelikog stana. Bile su pognute nad knjigama i obuzete savršenom koncentracijom. U toj pozi ih je zatekla Monika Blajt, devojka koja je živela u stanu do njihovog. Ona je godinama dolazila u posetu svojim prvim komšinicama sa sebi svojstvenim poletom, ali je taj polet naglo splašnjavao zbog suočenja sa standardnim, neveselim prizorima, koji su odolevali svakom pokušaju da se izmene. Ma koliko Monika unosila vedrine u stan dve fanatične studentkinje, učmala atmosfera bi joj začas iscrpla dobar deo pozitivne energije. Činilo se uzaludnim rasipati dobro raspoloženje. Čak je i soba, u kojoj su Roberta i Kler neumorno učile, bila prilično sumorna, ispunjena tek elementarnim nameštajem i lišena svakog nagoveštaja da u njoj borave dve devojke, koje su imale po dvadeset sedam godina. Osim mnoštva knjiga, u sobi se nije mogao videti nijedan ukras, nijedan estetski detalj koji bi mogao izazvati osećaj prijatnosti doma. Sve što se u dnevnoj sobi, kao i u čitavom stanu, moglo videti ukazivalo je na opsednutost devojaka knjigama, kao i na odsustvo potrebe za komforom.
Sela Bration
Punim jedrima