Ljubav i nasledstvo

Bogati kolekcionar umetnina knez Herman fon Fredensholt živi veoma povučeno. Njegova jedina radost je jedinstvena i vredna umetnička zbirka, o kojoj brine mlada dr Ema Holtman, stručnjak za umetnost Kad je knez Herman saznao da je neizlečivo bolestan, morao je da se pobrine za svoju zaostavštinu. Pošto nije imao potomstvo, u obzir su mogli doći samo dalji rođaci i njegovo kumče, pisac kriminalističkih romana Frederik van Kesting. Ipak, knez je sve svoje rođake smatrao nedostojnim tog nasledstva. Ema mu je predložila da saopšti potencijalnim naslednicima svoju nameru da se oženi i da zasnuje porodicu. Bila je uverena da će na tu vest pretendenti na kneževo bogatstvo burno reagovati i da će tako pokazati pravo lice, a knez Herman moći će da odluči ko bi bio najprikladniji naslednik vredne kolekcije.
Dr Frida Vilhelmi pozvala je svog pacijenta u kutak salona, kako je nazivala ugao za sedenje pored prozora u ordinaciji. Iako je bila u šezdesetim godinama, Frida je svoj posao obavljala s nesmanjenom strašću.
Ponudila je pacijentu fotelju s visokim naslonom, ali se ipak ustezala da sedne kraj njega. Pažljivo ga je posmatrala.
Knez Herman fon Fredensholt bio je njen pacijent već nekoliko decenija. S njim ju je povezivao prisan i poverljiv odnos, a morala je da uloži mnogo napora, strpljenja i srdačnosti da bi to postigla, jer je knez važio za tešku osobu i mizantropa.
Odavno je Herman zagazio u osmu deceniju života. Nije bio preterano visok i pre bi se moglo reći da je mršav nego vitak. Na njegovoj izduženoj, uzanoj glavi nije bilo ni jedne jedine dlake, ali je zato negovao guste brkove, sa u špic usukanim krajevima.
Knez je retko odlazio u ordinaciju svoje doktorke, ali sad je morao, jer su ga u poslednjih nekoliko nedelja mučile užasne glavobolje i neprirodan umor. Naporni pregledi primorali su ga da napusti svoj omiljeni Vodeni dvorac, skriven u idiličnoj prostranoj šumskoj oblasti na ostrvu kraj malog jezera.
Uglavnom je dvorac napuštao kad je odlazio u duže šetnje, jer svet starom gospodinu nije imao šta da ponudi i stoga mu je bilo draže da vreme provodi okružen vlastitom, nadaleko poznatom kolekcijom umetnina
Knez je mrzovoljno gledao svoju lekarku, koja je napokon sela pored njega. Iako je bila pomalo bucmasta, dr Frida Vilhelmi još uvek je dobro izgledala. Držala je do sebe, a divlja smeđa kovrdžava kosa davala je njenom liku ton ekscentričnosti.
U njenim toplim, saosećajnim očima knez Herman mogao je da nasluti da mu ona ovoga prepodneva neće saopštiti dobre vesti.
– Dobila sam rezultate ispitivanja, Vaša ekselencijo – trudila se da zvuči prijateljski.
– Predosećam da nisu dobri – hrapavim glasom oglasio se knez.
Doktorica je lagano odmahnula glavom.
– Nažalost, nisu.
– Kancer?
Doktorka je ponovo odmahnula glavom.
– Aneurizma.
Knez ju je bespomoćno posmatrao, izraz njegovog lica zahtevao je podrobnije objašnjenje.
– U vašem slučaju, aneurizma je u mozgu. Nabubrio je zid krvnog suda prema unutra i preti da potpuno zatvori protok krvi – doktorka je polako pričala
– Postoji li mogućnost da se tu nešto uradi? Možda neka operacija?
– Nažalost, ne. Aneurizma je na takvom mestu da operacija nije moguća. Moraćete da pijete lek za razredivanje krvi, ekselencijo, da bi krv mogla da protiče kroz suženi deo krvnog suda.
– Pa, s tim ću moći da živim – promrmljao je starac.
– Pitanje je samo koliko dugo – odgovorila je doktorka Prida uz uzdah. – Problem je u tome što se zid krvnog suda, zbog ispupčenja, sve više stanjuje kako aneurizma raste. I biće sve gore. Vaša ekselencijo. Ako pukne, to će značiti trenutnu smrt
Nije mnogo okolišala, a to se knezu dopadalo. Doktorka je stvari nazivala pravim imenom.
– Koliko mi je još preostalo? – upitao je knez.
-To je problem u slučaju aneurizme. Nemoguće je bilo šta predvideti. Mogla bi sutra da pukne, ili za godinu dana, ili da uopšte ne pukne, što je prilično neverovatno. Trebalo bi da izbegavate stresne situacije i naporne aktivnosti, koje bi mogle da povećaju pritisak u krvnim sudovima u mozgu. To je jedini pravi savet koji vam mogu dati.
– Dakle, sedim na buretu baruta, koje svakog trenutka može da eksplodira – mrgodno je zaključio knez.