Ljubavni romani

Dragocena pisma

Sedele su u kafeu kada su se pojavila dvojica muškaraca. Razgovarali su o nečemu, tako da nisu ni primetili dve devojke koje su sedele u bašti kafea. Anabel je pažljivo posmatrala lice jednog od njih. Delovao je vrlo privlačno i inteligentno. Čudan osečaj joj je prostrujao čitavim bićem. Srce je počelo snažnije da joj udara i nije mogla da odvoji pogled od njega. Bio je visok i vitak, pokreti su mu bili gipki, a držanje nonšalantno. Zaustavili su se pored jednog automobila i nastavili živo da razgovaraju. Anabel je posmatrala njegova lepo izvijena usta i tamnoplave oči koje su odavale dobrotu. Oko lepih usana primetila je dve urezane bore, a kad bi se nasmejao blesnuli bi njegovi lepi zubi. Anabel je obuzeto čudno osećanje. Kao da ju je začarao! Drugi muškarac je bio istih godina i smedokos, lepe spoljašnosti i mekših crta lica. Kada su ušli u automobil, Anabel se trže.

Dovezle su se do Marine kuće i dok su izlazile iz auta, primetile su u susednom dvorištu samo Riharda Holštajna. Gabrijel Fabron je verovatno otišao kod svoje verenice, pomislila je Anabel. Možda je bolje što ga nisam upoznala, zaključila je, iako je osetila razočaranje što ga nije ponovo videla. Ni to što je bio veren sa Andreom nije pomoglo da se ne zaljubi u njega na prvi pogled.
Rihard Holštajn ih je veselo pozdravio, udvarajući se pomalo obema. Mari ga je kroz šalu odbila, a Anabel se ponašala krajnje uzdržano. Od svega što je Rihard Holštajn pričao, zanimalo ju je samo ono što se odnosilo da Gabrijela Fabrona. Saznala je da će Gabrijel čitavo leto provesti na Rihardovom imanju kao njegov gost, ali da će takođe biti i na imanju svoje verenice.
Anabel ga je krišom posmatrala dok je sedeo sam pored bazena ili sa svojim prijateljem. Bila je potpuno sigurna da nije mogao da je vidi dok je sedela ispod suncobrana i tobože držala knjigu u ruci. Činilo joj se da je sada delovao nekako drugačije. Kao da je sa njegovog lica nestala ona veselost i ustupila mesto zamišljenom ili možda tužnom izrazu lica. Pitala se zašto nije srećan. Kada se ne bi pojavio nekoliko dana osećala je tugu. Bilo joj je jasno da je ovog muškarca zavolela još kad ga je prvi put ugledala. Postao je njena ljubav koju je morala da krije od drugih čak i od Mari. Ona bi je svakako razumela, ali je ipak izabrala da tu svoju ljubav sakrije negde duboko u sebi. Bilo joj je devetnaest godina i još je verovala kako je ljubav ideal vredan patnje. Ta ljubav koju do sada nikom nije poklonila, pripala je upravo tom nepoznatom muškarcu. Narednih nekoliko dana ga nije videla. Rihard Holštajn je često svraćao, a Marina majka ga je jednom prilikom upitala zašto ne dovede svog prijatelja.

Ostatak sadržaja samo za članove.
Uloguj se Pridruži se
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 1 Average: 4]