Ema je osetila nečiji pogled na sebi. I pre nego je krajičkom oka spazi¬la visoku priliku mladića koji je stajao u prostranom predvorju kuće Roberta Lejna, znala je da je neko odmerava sa priličnom zainteresovanošću. Ruka, u kojoj je držala olovku i ispisivala nešto u rokovniku, naglo se ukoči¬la. Za trenutak je obuzela neželjena slabost, zbog koje se ljutnula na sebe. Već je bila naviknuta na činjenicu da izaziva mušku pažnju, ali se toga puta, pod upornim pogledom nepoznatog mladića prilično uznemirila. Uzaludno je pokušavala da se oslobodi čudne jeze od koje je sva treperila. Osećaj je bio sve intenzivniji.
Izvesno vreme je samo zurila u svoje beleške, a onda je odlučila da se suoči sa očima koje su je tako znalački posmatrale.
Okrenula je glavu i istog trenutka doživela nešto poput munjevitog stre¬sa, nešto što je ubrzalo njen krvotok i učinilo da bude emotivno uzdrmana. Između njenih, i ženica visokog, crnokosog mladića, prostrujale su vibraci¬je, pune nekakve treperave energije i opijajuće senzualnosti. Vazduh je za¬čas postao ispunjen suptilnom tenzijom, od koje je Ema gubila dah. Morala je duboko da uzdahne, što je mladić primetio, ali nije iskoristio da likuje zbog toga. Njegove oči, delimično skrivene, ispod dugačkih šiški koje su mu prekrivale čelo, i dalje su netremice bile usmerene na nju. Gledali su se neko¬liko dugih, napetih trenutaka, a onda je Ema vratila svoj pogled na rokovnik.
Bila je besna na sebe. Stegla je olovku divljačkom snagom, čekajući trenutak kada će je polomiti napola, što bi bilo isto kao i priznati mladiću da je učinio da, na trenutak, izgubi razum zbog njega.
Ako njemu to već i nije bilo jasno.
Jer, i pored mladićeve očigledne mladosti, pogled mu je bio dubok, taman i iskusan, i svakako je uspeo da unese priličnu količinu nemira u nju.
Osećaj bi bio kompletno fascinantan, da mladić nije bio obučen u tre¬nerku i znojavu majicu kratkih rukava, i da nije nosio košarkašku loptu pod miškom, što su bili neosporni znaci njegove mladosti, ali i životnog stila.
Za Emu, koja je imala 36 godina, bilo je nedopustivo da flertuje sa muškarcima koji nisu, u najmanju ruku njeni vršnjaci. To nije bilo samo zbog nekih društvenih konvencija ili moralističkih nadzora. Ema je imala dos¬ta promašenih veza iza sebe, uključujući i jedan propao brak i tražila je isključivo zrele, mudre i odgovorne muškarce.
Priznala je sebi daje crnokosi mladić uznemirio kao ženu i da se osetila čudno pod magičnom snagom njegovog pogledu. Prijatna malaksalost, koju je probudio u njoj, zbunjivala je i ljutila u isto vreme.
Verovala je da će potpuno savladati svu tu ustreptalost u sebi, ali je ona porasla još više, kada je primetila da je mladić počeo da joj prilazi. Naredila je sebi da barem pokuša da izgleda smireno i nezainteivsovano.
Kada je mladić stao pred nju, protiveći se svim nalozima razuma, Emino srce je počelo pomahnitalo da tuče, a sa svakim otkucajem je njena namontirana odbrana bivala sve razbijenija.
