Šta je ovim ljudima, pitala se. Najpre njena majka pozajmljuje novac koji nikada neće vratiti, onda otac koji, kad popije čašicu ne zna šta radi. A sad i ovaj Entoni. Kad su u pitanju njegov motocikl i druga zadovoljstva, potroši svaku cent, a očekuje bez imalo stida da mu ona plaća piće i ulaznicu!
Otvorila je vrata i ušla u kuću. Oslušnula je, ali se ništa nije čulo. Izgleda da nisu bili kod kuće. Znala je da su oboje otišli u kafanu na piće. Sad su imali dovoljno novca da se napiju. Pretvarali su se i molili novac, tražeći nemoguće izgovore. Osetila se strašno prevarenom i povređenom. Svi su bili spremni da olako potroše novac koji je ona s mukom zarađivala. E, više me nikad niko neće prevariti i namagarčiti, zaključila je, po ko zna koji put. Zastala je nasred kuhinje i glasno uzdahnula. Najbolje će biti da zasuče rukave i napravi makar malo reda u ovoj kući. To će joj pomoći da se smiri i savlada samosažaljenje koje je sve više obuzimalo. Presvukla se i počela od dnevne sobe. Najpre je obrisala prašinu sa novog nameštaja koji je odmah zablistao svom lepotom. Bilo je razumljivo što se njena majka tako zaljubila u njega.
Sat je otkucao deset sati kada je ušla u spavaću sobu svojih roditelja i počela da pravi red. Tako je i primetila neko preporučeno pismo na ormariću, pored kreveta. Začudila se i veoma iznenadila. Preporučeno pismo nije bila česta pojava u njihovoj kući i sigurno je značilo nešto veoma važno. Nisu joj ništa spominjali, i to je povećalo njenu radoznalost i zebnju. Uzela je koverat i iz njega ispade presavijeno parče bele hartije. Otvorila ga je i primetila štampano zaglavlje. Nešto zvanično, pomislila je devojka. Znala je da nije lepo čitati tuda pisma, ali pošto je ona u stvari izdržavala kuću, imala je pravo da zna šta se događa u njoj. Počela je da čita.
