Alek je bio Andrejin verenik, jedinac iz uticajne bankarske porodice Pikani. Njegov otac, gospodin Žerar Pikard bio je predsednik Upravnog odbora Nacionalne banke Kalifornije, a Alek je bio pravi sin svog oca: perspektivan, ambiciozan i promućuran. Na početku njihovog poznanstva bila je veoma hladna i uzdržana, ali je s vremenom popustila pred njegovim upornim udvaranjem, pre svega zato što je shvatila da je to želja njenih roditelja, a onda se prepustila i uživela u ulogu zaljubljene devojke. Ipak, ponekad u vezi s Alekom nije mogla da razazna šta je istina, a šta laž.
Alek Pikard bio je lepuškast momak, srednjeg rasta i tek nešto viši od Andreje, plave kose, blede puti i svetloplavih očiju. Kad god se Andreja zagledala u njegove oči, činilo joj se da iz njih izbija sva hladnoća ovoga sveta. Sve oko sebe, pogotovo „obične” ljude – a „obični” su bili svi koji ne pripadaju njegovom krugu privilegovanih -gledao je hladno i prezrivo, ali je prema njoj bio izuzetno nežan i pažljiv. Činilo joj se u nekim momentima da je zaljubljen u nju, čak i da je voli, pa ipak…
Andreja je bila sušta suprotnost Aleku: ravne, kao zift crne kose, koja se pod svetlošću prelivala i dobijala nekakav tamnoljubičasti ton, oči su joj bile zelene, ten gotovo maslinast, crte lica lepe i pravilne, a kako je bila ljubazna i predusretljiva, plenila je Ijupkošću.
Alek se divio njenoj lepoti i voleo je to što je ambiciozna. Bavila se sportom, bila je odlična u višeboju i branila je boje svog univerziteta na mnogim međunarodnim takmičenjima, s kojih se uvek vračala s nekom medaljom. Aleku je prijao njen takmičarski duh, kao i to što je žarko želela da se dokazuje i da bude jedan od najboljih studenata na Berkli univerzitetu, gde je studirala žurnalistiku. Skentlonovi su se ponosili svojom Andrejom i često su priređivali zabave u čast njenih odličnih rezultata.
Porodica Skentlon generacijama je sticala bogatstvo i posedovala je nekoliko novinskih kuča u San Francisku, Sakramentu i Los Anđelesu, a na istočnoj obali i na Floridi podigli su lanac luksuznih hotela nazvan po porodičnom prezimenu. Otac je upravljao svojim carstvom iz „orahovog kabineta”, sveg u duborezu: svaki komad nameštaja ručno je napravljen do perfekcije, a radili su ga eminentni majstori svog zanata naglašavajući svakim detaljem moć i snagu porodice Skentlon.
Pod je takođe bio od orahovog drveta i zato je samo na sredini prostrane prostorije bio okrugli tepih izatkan u indijanskom rezervatu. Ispred radnog stola, koji je osvetljavala masivna mesingana lampa, bile su dve udobne fotelje.
