.. slatka osveta
Elena je pogledom preletela po prisutnima. Niko nije bio preterano potresen. Beri Kostner je imao poslovne partnere i nijednog prijatelja. Njegov život činili su sumnjivi poslovi i komplikovani odnosi.
Naš brak je bio jadan, priznala je sebi. Ponovo je pogledala ljude. Neka lica bila su joj poznata. Nekako su joj svi bili isti, samo je jedan muškarac odskakao iz mnoštva.
Stajao je na suprotnoj strani rake posmatrajući je bezizražajnim očima. Nije obraćao pažnju na kovčeg, činilo se da traži odgovore na njenom licu.
Čovek je bio u tridesetim godinama, visok, tamne kose i odavao je autoritet. Razmenio je nekoliko reči s jednom damom pre nego što ju je propustio ispred sebe.
Eleni se učinilo da je čula italijanski akcenat i pitala se da li je on iz poznatog italijanskog koncerna u kojem je
Beri nedavno počeo da radi.Malo je znala o poslovima svog muža ali je sumnjala u njihovu legalnost. Zamalo je pala sa stolice kada joj je Beri saopštio da ga je angažovao multinacionalni koncern.
– Videćeš, Elena, uskoro ćemo živeti u Rimu, u izobilju – naglašavao je. – Stan je kao iz snova.
Slučajno je saznala da je on kupio stan a kuću u Londonu već je prodao, takođe bez njenog znanja.
– Ne želim da se vratim u Rim – besno ga je gledala. – Misliš li da mogu da zaboravim…
– Ne pričaj gluposti! Prošlo je toliko vremena. Preuzimam odgovoran posao i trebaš mi. Često ćemo imati goste. Raduj se malo! Najzad ćeš ponovo moći da govoriš italijanski.
– Prošlo je mnogo vremena.
***
Ko je taj čovek? Šta traži na sahrani mog supruga? I zašto me tako uporno gleda?
– Pepeo pepelu, prah prahu… Sveštenik je završavao obred. Okupljeni su se smrzavali na februarskoj kiši, a udovica je jedva čekala da se sve završi.
Prah i pepeo – savršen opis mog braka, pomislila je.
