Plavuša je sedela uspravno, zainteresovano posmatrajuć pristajanje njegove jahte. Druga, koja je ležala na stomaku na ležaljci, privukla je njegov pogled.
– To ne može da bude ona – ubeđivao je sebe ali je morao da seuveri. Lagano je podigao durbin u visini očiju usmerivši pogledprema toj ţeni. Antoniju je zastao dah. Lepo oblikovane noge izadnjica. Vitki struk, glatka ramena, duga, zlatno-smeđa kosavisoko podignuta na potiljku… Zadubljena u knjigu, nijeprimetila da je neko paţljivo posmatra. To je ona: njegova bivšaţena Sandra Binam. Preplavilo ga je sećanje. Trenutak kada ju je prvi put ugledao… I tada mu je bila okrenuta leđima. Spuštene farmerice u kombinaciji sa kratkim topom otkrivale su dvasimetrična mala udubljenja iznad zadnjice, koja su tako magičnodelovala na njega. Kada se okrenula, od njene lepote zastao mu je dah. To je bila ljubav na prvi pogled, bar je tako mislio. Sada prisećajući se svega, znao je da se radilo o neobuzdanoj požudi.
U svom kratkom braku naučio je lekciju o ţenama. Ubrzo ga je Sandra napustila, naravno, sa pozamašnim iznosom na čeku koji je zahtevala od njegovog oca. Kad je Antonio došao kući, njegova žena je već bila daleko. Ostavila mu je kratko oproštajno pismo iz kojeg ništa nije saznao. Bio je zbunjen, nije mogao da poveruje da mu se to dešava. Ipak, poverovao je kada je ona, nekoliko dana po povratku u Veliku Britaniju, unovčila ček na iznos od četvrt miliona funti. Njegovi advokati brzo su obavili sve potrebno u vezi sa razvodom i Antonio Sandru više nije video – do danas.
– Hoćeš li konačno da pogledaš “Leonesu”? To ja zovem jahtom! Vau! Kakav muškarac! Pogledaj! Zar to nije najuzbudljiviji momak koga si videla? Pogledaj ta ramena!
Sandra je nevoljno podigla glavu sa uzbudljivog krimića.
– Molim te, Pam, nije valjda opet neki grčki bog? Ovo je sigurno stoti ove nedelje – nasmešila se. – A ti si udata.
– Veruj mi, ovaj je nešto posebno. Grešno je privlačan. Nažalost, gleda samo tebe – uzdahnula je tužno Pam. – Kladim se da je odličan u krevetu.
– Stidi se! – Sandra je odmahnula glavom i ponovo se zadubila u knjigu.
– Propuštaš život, devojko. Od šestorice neženja na našoj jahti i slepac bi primetio da je jedan, Patrik Vajl, zagrejan za tebe. A da li ga ohrabruješ? Ne. Ako ne kuvaš, najveći deo slobodnog vremena provodiš čitajući knjigu. Gde ti je avanturistički duh? Da sam na tvom mestu, odmah bih otišla na palubu one jahte da saznam ko je taj savršeni muškarac. Kad malo bolje razmislim, baš ću to uraditi. Pozvaću ga na našu oproštajnu ţurku večeras. Deni sigurno neće imati ništa protiv kada mu kažem da to radim za tebe.
