Pomisao da sc ljubavni snovi nc moraju uvek završiti srcćno, prošla joj jc kroz glavu. Možda jc starica izgubila svoj vcnčani prsten, mislila je, pokušavajući da izbaci iz glave misli. Možda jc morala da ga proda, ili ga je nekom poklonila…
Bujica ljudi koja sc tiskala oko nje uskoro jc povukla u svoj vrtlog i ona jc pošla prema izlazu, zaboravljajući na staru damu i njene, možda, izgubljene snove o sreći i ljubavi.
Na ulicama jc vladala živost tipićna za Ix>ndon. Sandra sc uz mnogo napora probijala kroz gomilu i jedva uspevala da pretrči ulicu ispred kolona automobila. Pa ipak, sve je izgledalo baš kao u njenoj mašti, kada je zamišljala veliki grad.
U pansionu jc bila prevelika gužva i Sandra jc odlučila da ga napusti čim joj sc za to ukaže neka mogućnost.
Ali, posle prvih nekoliko ncdclja morala jc da prizna sebi da takvu mogućnost još nema i da će morati još neko vreme da ostane u pansionu.
Plata koja joj sc u Haverhilu učinila ogromna, jedva joj jc omogućavala da sc prehrani i plati stanarinu.
Njena novostečena prijateljica Kloi joj jc često govorila:
-Moraš se malo potruditi i pronađi mladića. Jedino tako ćeš moći da sastaviš kraj s krajem.
Na te priče jc Sandra uvek rumenela, užasno su jc nervirale. Ali, još više je nerviralo to što je morala da sc zacrveni. Zašto svi moraju da vide da ona nikada nije imala mladića? Ona jc ceo svoj život provela u provinciji i ove priče o zabavljanju i mladičima su je pomalo šokirale. C )tvorcnih usta jc slušala devojke kako pričaju, potpuno otvoreno i bez predrasuda o stvarima za koje jc ona smatrala da treba da ostanu samo između dvoje koji sc vole.
-Nećeš valjda da kažeš da se zabavljaš sa mladićima samo zato da bi ti oni plaćali večeru i izlaske? – zapanjeno je pitala.
