Ugledavši Sali, zadivljeno je zastao. Jahačica i pastuv su delovali savršeno usklađeno. Videlo se da su njih dvoje razumeli jedno drugo.
Oklevao je da priđe mladom, snažnom i elegantnom pastuvu.
Njegova narav je bila problematična, važio je za trajno neukrotivog konja. Niko ga nije jahao sem Sali, niti je ikome drugom padalo na pamet da to pokuša da čini.
– Zdravo, Sali! – mahnuo joj je rukom. – Jutros si poranila sa treningom?!
– Htela sam da iskoristim jutarnju svežinu! – odgovorila je, silazeći na zemlju. – Dani postaju sve vreliji!
– Tražila te je gospođica Miranda! Poručila ti je da dođeš do nje čim se vratiš sa jahanja!
– Hvala ti, odvešću najpre Storma do pojila! Jutros smo odabrali stazu koja nije pratila potok, tako da je sada veoma žedan!
– Ti si baš naumila da pobediš na trci u Armidejlu?!
– Ne, Luk, ja sam naumila da to pokušam da učinim – ispravila ga je Sali, vodeći Storma do korita sa vodom. – A s obzirom na vreme koje smo Storm i ja utrošili na treninge, za očekivati je da dođemo do pobede.
– Tek da znaš… – Luk je prihvatio Stormove uzde i obavio ih oko ograde na pojilu. – Šeri, Medigan i Rouz su takođe uverene u pobedu.
