Tamara Misirlić iz Vranja je mlada devojka čije srce ima beskrajnu ljubav za sve ljude kojima je pomoć potrebna. Naime, ima tek 22 godine, na svojim je plećima izdržala brojne teške trenutke, a upravo su je oni motivirali da se okrene humanitarnom radu i mnogima izmami osmijeh na lice.
Detinjstvo koje je oblikovalo njenu snagu
Rođena sa 24 prsta, Tamara je još u detinjstvu primetila da se razlikuje od drugih. Međutim, kako je rasla, postajala je svesna da nije samo fizički različita, već da to izaziva i reakcije drugih. „Kada si dete, ne razmišljaš o tome da si drugačiji, sve dok ti drugi to ne pokažu.“ – Tamara se seća trenutaka kada su je deca gledala sa nevericom, brojala prste i nisu znala kako da reaguju. „Poželela sam da sakrijem svoje prste, da postanem kao svi drugi.“
Najteži trenutak za Tamaru bio je trenutak kada je odlučila da se podvrgne operaciji. Iako su fizički prsti nestali, „bol u srcu“ nije se povukao. Operacija joj nije donela mir, kako je očekivala. Osećala je prazninu i povukla se u sebe, verujući da je najbolje da ostane neprimetna. Međutim, u šesnaestoj godini, prelomila je. Umesto da se fokusira na to koliko je „drugačija,“ Tamara je počela da pomaže onima koji su imali mnogo manje od nje.
Oslobođenje kroz edukaciju i sport
Pored svega što je prošla, Tamara nije stajala. Danas je student dva fakulteta – Ekonomskog fakulteta u Nišu i Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. „Verujem da znanje otvara vrata koja snaga sama ne može.“ – kaže ona, objašnjavajući da je ljubav prema pravdi i borbi za druge inspirisala njen izbor. Takođe, njen životni san da se bavi sportom postao je stvarnost kroz njen karate klub. Nakon što je pretrpela povredu koja je zaustavila njen put kao takmičara, Tamara je odlučila da postane trener i osnuje školu sporta pod nazivom „Zmaj.“
Ovaj klub je mesto gde se deca uče disciplini, hrabrosti i poštovanju. “Zmaj” je postao simbol njenog zalaganja da kroz sporti i edukaciju pruži mogućnost deci da rastu i razvijaju se, ne samo fizički, već i emotivno i psihološki.
Početak humanitarnog rada: Pomoć onima kojima je najpotrebnija
Njen prvi susret sa humanitarnim radom desio se kada je imala samo 16 godina, kada je izgradila kuću za jednog starijeg čoveka. „Od tog trenutka, sve je postalo ozbiljno.“ Prepoznavši duboku potrebu da pomogne drugima, Tamara je nastavila da organizuje mnoge akcije, suočavajući se sa brojnim izazovima. „Ponekad sam bila ostavljena, ponekad izdana, ali sam uvek slušala svoje srce.“ Iako su prepreke bile ogromne, ona je uvek nalazila snagu da nastavi dalje, verujući da je pomoć drugima ključni deo njenog životnog poziva.
Najveći emotivni izazovi
Tamara deli da su joj najteži momenti bili oni kada je svedočila nepravdi i nevolji koja pogađa decu. „Devojčice iz Subotice, koje su ceo život bile ismevane i odbačene, sada znaju da nisu same, da nisu nevoljene.“ Tamara se setila tih trenutaka sa mnogo emocija, naglašavajući da borba za svakog pojedinca nikada nije bila samo o pružanju materijalne pomoći, već o vraćanju nade.
Njena humanitarna misija odvela ju je čak i u Afriku, gde je radila na izgradnji bunara za decu koja su svakodnevno morala da pomažu prljavu vodu iz dalekih bara. U Africi je, kako kaže, pronašla ljubav kao najmoćniju silu na svetu. „Oni nisu ništa tražili, samo da ih pogledam, da ih primetim. Oni su promenili moj život.“
Knjiga kao naredni korak
Tamara je otkrila i da piše knjigu koja će biti „knjiga koja se oseća, koja boli, koja grli, koja motiviše.“ Njena želja da piše proističe iz njenog iskustva i verovanja da bi njena priča mogla da bude inspiracija drugima. Očekuje da će kroz knjigu pomoći onima koji se nalaze na margini, kao i onima koji veruju da nema nade.
Pogled u budućnost: Pružiti još više
Tamara ne planira da stane. Iako je već ostvarila mnogo, njen cilj je da raste i dalje. „Želim da pružimo ruku još većem broju ljudi. Da budemo nada.“ U budućnosti, planira da spoji svoje ljubavi prema pravu i ekonomiji kako bi stvorila još veći uticaj na društvo.
Zaključak
Tamara je sjajan primer kako snaga volje i želja da pomognete drugima može stvoriti nevjerojatnu promenu u životima mnogih. Njen život nije bio lak, ali kroz svaki izazov, ona je pokazala da je moguće pretvoriti bol u snagu i koristiti tu snagu da donese dobro onima kojima je najpotrebnije. Njen rad u oblasti humanitarnog pomaganja, edukacije i sporta ostavlja dubok trag, i bez sumnje, njen život će nastaviti da inspiriše i motiviše mnoge generacije.