Žena se ubrzo vratila. Sada je bila samo u tamnoj vunenoj haljini, bez ogrtača. Primetio je da je mnogo mlađa nego što mu se u prvom momentu učinilo. U stvari, bila je to vrlo mlada devojka. Prokletstvo! Opet neka devojka! Ne uspeva dovoljno daleko da pobegne od njih. Progone ga i pronalaze čak i ovde, gde se civilizacija svodi na seosku crkvu i školu.
Pogledao je smrknuto još jednom, pošto je sad poslovala po sobi i raspaljivala vatru. Verovatno mu se učinilo da je starija, zato što je bila vrlo pribrana. To je bila povoljna okolnost za njegovu nogu. Možda će se za nju dobro pobrinuti. Ovde ljudi svašta znaju. Nisu besposlena gospoda kao u njegovom okruženju. Kao što je i on, pomisli opet neraspoložen. Zašto sve što mu prođe kroz glavu mora da ga oneraspoloži?!
Pokušao je da se smiri. Dodatna povoljnost bila je što nije bila lepa. To je dobro. Lepe devojke, čak i u ovako zabitim krajevima, odmah umisle da će moći da ga osvoje. Nije ni nešto bogata, i to je dodatna pogodnost. Verovatno je parohova kći. Valjda zna gde joj je mesto i neće mu dosađivati uzaludnim zaljubljivanjem.
U narednih pola sata pozabavila njegovom nogom. Nije se mnogo obazirala na njegovo sumnjičavo negodovanje, i namršteno lice, nego mu je izula obe čarape, istrljala noge nečim, a onda onu povređenu namazala i zavila. Usput ju je nekoliko puta jako cimnula, na šta je on stegao zube da ne bi uzviknuo od bola.
– Šta ste mi to stavili? – upitao je ne baš mnogo ljubazno.
– Verujte, bolje je za vaš prefinjeni nos da ne znate – odgovorila mu je i prvi put se osmehnula, nekako iskosa. Skrenuo je pogled. Nije bilo preporučljivo gledati se u oči se devojkama. Odmah pomisle da to ima neko skriveno značenje.