Baš kada je Grejs Kenon poverovala da gori dan od ovoga ne može da bude, u prolazu ju je jedan „rols-rojs” poprskao vodom. Upravo se vraćala sa stanice metroa noseći u ruci paket čipkanog veša vrednog nešto više od hiljadu funti. Fino rublje pripremljeno je kao poklon za verenicu njenog šefa.
Bila je sredina decembra, siva izmaglica se u suton spuštala na grad. Uprkos kiši, mnoštvo ljudi se vraćalo iz Najtsbridža. Mlaz ledene vode neočekivano je pogodio Grejs pa je, uz vrisak, izgubila ravnotežu i pala. Lepo upakovani paket odleteo joj je iz ruke i otkotrljao se na vlažni trotoar.
– Sklonite se s puta! Molim vas, napravite mesta!
Krupan tamnokosi stranac koji je snažnim zamahom ruku zaustavio nadolazeće mnoštvo sveta bio je njen spasilac. U crnom kaputu od kašmira, nagnuo se i napravio luk preko njenog opruženog tela.
Prvo što je primetila bile su njegove srebrnastosive oči, u upadljivom kontrastu sa strančevim tamnim tenom. I baš svaki
detalj na toj impozantnoj pojavi širokih ramena ukazivao je na novac i moć – od italijanskih kožnih cipela do sivog odela
na tanke pruge, ispod raskopčanog crnog kaputa.
