Prevazidjen strah

„Suze počinju da peku sve jače, ali oči se još čvršće zatvaraju pred užasnim saznanjem: svet u kome je iskrenost zakon, početak i kraj ne postoji van mojih vapaja za ljubavlju. Niti muškarac koji ume da iznese i podnese svu ljubav koju mogu da pružim, a da ona ne bude lažna. Jer onaj koga volim ne može se smestiti u granice realnosti koju živimo. Ili, ako i može, meni je tamo pristup – zabranjen… Pogrešan izbor. Nemate više pravo na snove. Kraj”
Jednim sporim, umornim pokretom Mardžori sklopi oči i zavali se na naslon stolice. Bio je to kraj još jedne njene priče… Uredništvo lista za koji je radila, ženskog časopisa pod nazivom „Prestiž” biće veoma zadovoljno. Često je kasnila sa rokovima, no mada lagane i pitke, njene priče nosile su uvek pečat nečeg ličnog i doživljenog, što ih je i učinilo toliko popularnima.
Zar je iko mogao i pretpostaviti da ona nije ni umela da piše o nečemu što nije osećala, i da je svaka reč poticala pravo iz duše osobe koja voli, i pati zbog toga? Za Mardžori Bajden ljubav je bila sve i život je provela tragajući za njom. No, kada ju je napokon pronašla, otkrila je da to nije ništa drugo do novi izvor bola i neprospavanih noći.
Jer, čovek koga je zavolela bio joj je nedostupan.
Sama sam tako odabrala, nemam na šta da se žalim, pomisli sa uzdahom. Ponekad su kompromisi na koje treba pristati preveliki, a da bi zamišljena sreća to i ostala u stvarnosti…
Ona ustade sa stolice i lagano, teškim korakom, napusti radnu sobu ugasivši svetio za sobom.
Nakon ko zna koliko neprospavanih sati čeka je novi dan – dan u kome će, možda, ponovo čuti njegov dragi glas, i u kome će licemerje poteklo iz straha preovladati nad istinom, kao i mnogo puta pre toga.
Nije imala snage da mu prizna svoja osećanja, a sve manje je uspevala da balansira između ljubavi koja je plamtela u njoj i nežnog, prijateljskog odnosa koga je zasnovala sa čovekom svog života. U stvari, tako je sve i počelo… Spustila je glavu na jastuk, sa bolnim saznanjem da joj to neće doneti miran san. Mardžori se po ko zna koji put vrati u mislima na jedan ne tako davni avgust, vreme kada je njenom traganju za ljubavlju došao kraj. Ili je, bar, ona tako mislila. Jer i sada, gotovo dve godine kasnije, osećala je kako se, i dalje, nalazi na početku. Ili, još bolje: kako se vrti u krug.