Uglavnom, ona je doktor nauka i na fakultetu predaje predmet koji se zove veštine komunikacije. Za mene je ona živi detektor laži! Ne postoji ni najmanja šansa da je bilo ko obmane. Besprekorno tumači sve signale neverbalne komunikacije, odnosno, ono što ljudi nesvesno pokazuju svojim ponašanjem, izrazima lica, držanjem tela. Nekoliko puta sam je testirao, i svaki put mi je otvoreno sugerisala da nisam iskren. Podrazumeva se da Patriša nije ni pomišljala da uđe u ozbiljniju vezu sa mnom, pre mog upoznavanja sa Džulijanom. Kada je ona procenila da su moja osećanja čista, a namere iskrene, mogao sam da se upustim u ozbiljnu vezu sa Patrišom. – Čini mi se da je ta Džulijana Majer veoma zanimljiva osoba… – prokomentarisao je Rejston, gladeći bradu.
Do pre godinu dana bi se u njemu svakako probudile i muške ambicije prema ženi sa opisanim osobinama, međutim, više se nije smatrao dovoljno dostojnim za partnerke njenog profila. Počeo je da posmatra sebe kao gubitnika, kao nekoga ko je dozvolio da bude izigran i da, zaslepljen svojom naivnošću, povuče mnogo pogrešnih poteza. Na kraju, bilo mu je potpuno jasno da je, boreći se sa sumnjama i problemima, izgubio na svojoj muževnosti. Prestao je da bude samouveren, odvažan, ubedljiv. Počeo je da se ustručava, da okleva.
Njegov fizički izgled je verno odražavao njegova osećanja, kao i stanje njegove psihe.
Pitao se da li je bio u stanju da, kao nekada, usrećuje svoje partnerke.
– Moja svastika je, definitivno, najzanimljivija žena koju sam ikada upoznao! Savršena je! – izjavio je Fredi ubedljivo. -Međutim, Patriša je savršena za mene! Ona je nežnija, pitomija, ljupkija, iako ni intuitivno, ni intelektualno, ne zaostaje za svojom sestrom.
– Ako je ta Džulijana Majer savršena, pretpostavljam, u tom slučaju, i da odlično izgleda? – Rejston nije odoleo da to upita.
– Nestvarno je lepa i zgodna! – potvrdio je Fredi.
– A da li je slobodna?
– Nisam siguran. Oko nje se uvek vrte neki muškarci. Može da bira sa kojim želi da bude.
– Voleo bih da mi tvoja svastika pomogne, Fredi – priznao je Rejston. – Mislim da bih se ponovo rodio, kada bih otkrio ko mi, od mojih saradnika, zabija nož u leđa. Zbog koga sam dospeo na ivicu profesionalne propasti, ali i depresije.
– Pitaću je, koliko danas! Imaš U posetnicu, sa brojem svog telefona?
– Imam – Rejston je izvadio posetnicu, na kojoj se, pored broja telefona, nalazila i adresa sedišta njegove kompanije. – Svakog ponedeljka, nas petorica, na početku radnog vremena, održavamo sastanak, na kome se dogovaramo o planovima za nastupajuću nedelju. Prostorija u kojoj se nalazimo ima video nadzor. Tvoja svastika bi mogla da pregleda taj snimak i da, na osnovu ponašanja mojih sagovornika, proceni ko od njih nije iskren prema meni. Ali i prema ostalima.
– Mislim da već sada možeš da računaš na to! lako Džulijana ima mnogo obaveza, ona je uvek spremna da pomogne.
Rejston je prošao prstima kroz kosu i bledo se osmehnuo.
– Nakon dugo, dugo vremena, ponovo mogu nečemu da se nadam. Gotovo da sam zaboravio kako izgleda nalet optimizma. Prava je sreća što sam te sreo, Fredi. Hvala ti što si mi ponudio da pričaš sa Džulijanom. Biću vam, oboma, više nego zahvalan, ako mi pomognete da izbacim sabotera iz svog tima.
– Ponovo ćeš stati na svoje noge, Rejstone! – poručio mu je Fredi ubedljivo. – Zaslužio si to!
