Rus Gleb Fils s obitelji se prije gotovo dvije godine preselio u Srbiju i vodi vrlo netipičan život za današnju mladež. Život u gradu ga ne privlači, kao ni noćni život i izlasci do zore.
U vremenu kada sve više ljudi teži urbanoj svakodnevici, brzini i tehnologiji, priča jednog mladog čoveka – Gleba – osvetljava drugačiji, smireniji i smisleniji životni pravac. Ovaj Rus plemićkog porekla, koji je prošao kroz razne svetove, od metropola poput Londona do mirnih sela Srbije, odlučio je da svoj dom pronađe daleko od gradske vreve – među planinskim pejzažima, ovcama, i umetnošću. Njegova odluka nije samo preseljenje, već svojevrsno duhovno i kulturno ukorenjivanje.
- Gleb je prvi put došao u Srbiju još 2010. godine, ali tek nakon čitave decenije odlučio je da ovde ostane trajno. Njegova odluka da se iz Londona, jednog od najdinamičnijih gradova sveta, preseli u malo planinsko selo u Srbiji, izaziva znatiželju, ali i divljenje. U tom selu, kako kaže, svakodnevno uživa u društvu svojih ovaca, sa kojima ne samo da provodi dane, već od njih i živi.
U njegovom životu spojeni su različiti svetovi:Poljoprivreda – nasleđena od roditelja koji su se bavili zemljoradnjom.Prevođenje – zahvaljujući znanju čak četiri jezika.Umetnost – posebno slikarstvo, koje mu služi kao emotivni ventil i izražajni medij.Društvene mreže – gde je postao influenser i stekao prepoznatljivost.
„Srbija je drugačija,“ kaže Gleb, „i upravo ta razlika me je privukla. Ovde su ljudi topliji, prijatniji i otvoreniji nego na mestima gde sam ranije živeo.“Jedan od njegovih ciljeva je da perfektno nauči srpski jezik, a iako se ne seća prve reči koju je naučio, priznaje da mu je posebno drago da koristi izraze „čoveče“ i „ovaj“. Pored jezika, srpska kuhinja je za njega pravo otkrovenje.
Kao pravi gost sa Istoka, Gleb je zavoleo i rakiju, koju smatra autentičnim izrazom srpskog duha.Gleb nije ostao zatvoren samo u svom selu. Tokom boravka u Srbiji, imao je priliku da obiđe mnoge krajeve, ali posebno mesto u njegovom srcu zauzima Novi Sad. Grad ga je oduševio svojom arhitekturom, kulturnim sadržajem, a naročito Petrovaradinskom tvrđavom.Pored Novog Sada, izdvojio je još neka mesta:Golubac – za koji tvrdi da ima najlepšu tvrđavu u Srbiji.
- Mnoga sela i prirodni predeli, koje ne nabraja pojedinačno, ali kaže da su mu dali mir.Jedan od najupečatljivijih delova Glebove priče jeste njegova plemićka loza. U emotivnom videu na TikToku, koji je postao viralan, Gleb je otkrio da su mu pradeda i prabaka bili knez i grofica. U vreme boljševičke revolucije, njihovoj vernosti prema caru bilo je presuđeno – pradeda mu je završen u zatvoru, a čukundeda je bio streljan 1919. godine.
Uprkos tragediji, ljubavna priča njegovih predaka ostala je snažna i simbolična. Umesto vereničkog prstena, pradeda je svojoj dragoj poklonio vaskršnja jaja, što je bila tradicionalna carska čestitka – čin koji je postao simbol preživljavanja, nade i ljubavi. Gleb danas ta jaja koristi kao umetnički simbol Vaskrsa i sećanja na svoju porodicu.
Njegova prabaka je zauvek u srcu nosila brezove šume Rusije – simbol domovine koju je morala da napusti. Ta veza sa prirodom i prošlošću ostala je duboko usađena i u njegovoj majci, koja je prvi put kročila u Rusiju upravo da bi osetila korene.Glebov život u Srbiji nije samo egzistencijalni izbor, već duboko autentična i emocionalna odluka.
Odlaskom iz Londona i napuštanjem gradske vreve, on je pronašao mir, identitet i inspiraciju. Njegova svakodnevica sa ovcama, umetnički radovi inspirisani vaskršnjom simbolikom, kao i priče o porodičnom plemstvu, čine njegovu životnu priču gotovo filmskom.Ono što Gleb poručuje, tiče se svih nas:“Svako bi trebalo da sledi svoje želje, da ne beži od novih početaka i da ne zaboravi svoje korene.”