Noći u Tenesiju

Liza je morala da se nasmeje. Naravno da se predavala sanjare-
nju, naravno da je padala u mladalačke zanose. Bilo je to svake noći, kada bi nakon završenih poslova izlazila na verandu ispred svuoje kuće
i gledala u nebo posuto zvezdama. Noći u Tenesiju su bile izuzetno lepe, zvezdane, mrak je imao neku specifičnu dubinu, i izazivao je ro-
mantična raspoloženja. Volela je večernje i noćno vreme i žalila je što svoje dnevne obaveze ne može da obavlja noću.
Sve njene misli ticale su se Teksa Vočestera i sve su bile obavijenesetom.Džeki nije znala za Lizine misli, iako je bila njena jedina prijateljica. Džeki je bila dobronamerna devojka, ali prirodno brbljiva i ne-
promišljena, i moglo se desiti da neoprezno otkrije njenu dobro čuva-
nu tajnu. Liza bi se uvek stresla kada bi pomislila na mogućnost da neko otkrije da je zaljubljena u Teksa Vodestera. To joj je jednostavno bilo groteskno. On je bio prelep, idealno građen, bio je prvak sveta i
pritom neizmerno bogat.
A ona? Ona je bila napušteno dete, dete koje je odraslo u domu i
koje je samo izuzetnom hrabrošću i snalažljivošću uspelo da se izbori
za sopstvenu kuću, kuću koja se sastojala iz samo dve prostorije, ali
koja je za Lizu imala značaj dvorca.