Odlomak
Bio je petak, dan kada se mnogi raduju predstojećem vikendu i zasluženom odmoru od posla. Za Megan Sirs, to je bio veoma srećan dan. Vraćala se sa svog prvog poslovnog puta u Njujork, u ulozi nabavljača novih modela za ekskluzivnu robnu kuću u Filadelfiji. Njujork je ispunio sva njena očekivanja. Prijatno opuštena, sedela je u gradskom autobusu i uživala u poznatim pejzažima filadelfijskih predgrađa. Kišne kapi su promicale i razbijale se o prozorsko staklo, ljudi su se sve brže kretali ulicama, štiteći se kišobranima, ali, njoj to nije smetalo. Prijatno se osmehnula, sećajući se prošlosti. Kroz misli su joj proletele godine koje je provela radeći u velikoj robnoj kući „Harper”. Bila je dobar i savestan radnik, pa je napredovala do veoma odgovornog mesta nabavljača modnih noviteta. Bila je veoma polaskana kada su joj predložili to radno mesto.
Autobus je polako usporavao brzinu, ulazeći u centralni deo Filadelfije. Saobraćaj je bio toliko gust da se autobus potpuno zaustavio. Na trenutak, Megan je otvorila oči i prvi put ugledala vitku crnokosu devojku koja je sedela prekoputa nje i netremice je posmatrala. Trgla se kao da je učinila nešto što nije dozvoljeno, a zatim dodala.
-Izvinite, zar vi ne radite u robnoj kući „Harper”?
-Da, da! Ja radim u nabavnoj službi… ali, odakle vi to znate?
-Videla sam vas na aerodromu sa ostalim nabavljačima.
-Ah, tako! – odgovorila je iako joj ništa nije bilo jasno. Devojka je za trenutak skrenula pogled, a zatim dodala.
-Nekada sam ja radila na tom radnom mestu.
-Vi ste onda sigurno Selina Red?! Izvinite što vas nisam
prepoznala.
Devojka je užurbanim pokretom pokušala da skloni mokru kosu sa lica. – Ne čudim se – rekla je. – Sigurno strašno izgledam. Kiša je iznenada pala, a ja sam ostavila kišobran u kancelariji.
-Znam. Videla sam da se vuče tamo već nekoliko dana. Možete sada da svratite po njega – predložila je Megan.
Selina je pogledala na sat.
Čini mi se da je večeras suviše kasno. Da li ste sigurni da vam neću smetati?
ja ionako idem u kancelariju da završim putni izveštaj, pa ako želite, možemo poći zajedno. Da li ste sada zaposleni na aerodromu?
Da, privremeno. – Selina je slegla ramenima i nasmešila se. -U redu, poći ću s vama. Biće to prilika da vidim kancelariju u kojoj sam radila. Kako se vi snalazite na novom radnom mestu?
Pa, radila sam u prizemlju, ali kada ste vi otišli, bilo je urgentno da se popuni vaše radno mesto… Izvinite, nisam time mislila ništa loše…
-Ne brini, naučila sam ja na mnogo gore stvari. To je trgovina. Dugo mi je trebalo da se oporavim od takve vrste posla. Da li mnogo radiš?
-Strahovito mnogo – odgovorila je Megan.
-Zar je tako loša situacija?
-Ne, meni je izvanredno dobro. Ja volim tu neprekidnu dinamiku. Sve je to za mene novo i uzbudljivo – odvratila je Megan.
-Znači, još nisi bila u situaciji da te ispituju znatiželjni novinari? – upitala je Selina. – Oni čeznu da saznaju tvoju životnu priču.
-Moju životnu priču? – iznenadila se Megan i nasmešila nevešto.
-Još se nisi upoznala sa Trentonom Garfildom?
Megan je nabrala čelo. To ime joj je bilo poznato iz časopisa „Modena”.
-Nisam ga upoznala, ali mislim da odeljenje za štampu
sarađuje sa novinarima.
