Ričard je zurio u slova koja su mu poigravala pred očima pokušavajući da shvati smisao…
Ne očekujem ništa od tebe… treba da znaš… beba…
Papir mu je zadrhtao u ruci, a srce je počelo da mu udara o rebra. Još jednom je pročitao tih nekoliko rečenica. U njegovom sećanju iskrsnulo je lice s prodornim smeđim očima, predivnim bledim tenom i kratko ošišanom tamnom kosom. Savršena koža i usne s ukusom meda… Kerol Mekdugal. Božanstvena Kerol iz Elmera u Montani.
Zurio je u pismo. Kerol je ostala trudna s njim, rodila je dete… zdravog, snažnog dečaka… i taj dečak je njegov sin.
2 romana
Nezaboravna ljubav
Pustinjska idila
Ocjena čitalaca
[Ukupno: 0 Average: 0]
