Neočekivana ljubav

Kada je ugledala poznatu kuću polako je zaustavila automobil da ne bi dizala prašinu. Prišla je vratima i otvorila ih laktom.
– Tetka, to sam ja! – viknula je radosno.
Dva irska setera su istrčala iz kuće i lajanjem je pozdravila, motajući joj se oko nogu.
– Zdravo Domino, zdravo Kleo. Gde vam je…
Zastala je. Na vratima je stajao visoki muškarac čije hce nije mogla da vidi, jer je bilo u senci puzavice, zalazećeg sunca. Tada ga je čula kada je rekao.
– Dobar dan. Ko ste vi?
Dve stvari je odmah zapazila. Govorio je stranim akcentom i glas mu nije odavao dobrodošlicu.
Uspravila se i još uvek tapšući psa po glavi lagano je prilazila čoveku čije lice je htela dobro da vidi. Uhvatio je strah. Šta on ovde traži? Psi ga se nisu plašili, niti su režali na njega.
– A ko ste vi? – upitala je – ovo je kuća moje tetke i…
– Znam ja čija je ovo kuća, ali vas ne znam – rekao je nadmeno.
Glas mu je bio dubok. Govorio je tiho sa prizvukom koji je uneo
uznemirenje u njenom srcu. Živci su joj još uvek bili nadraženi da bi mogla da vodi smiren razgovor.
– Ja sam Sintija Viberli – odbrusila je. – Ovo je kuća moje tetke Margo. Gde je ona?
Okrenuo se bez reći i ušao u kuhinju da isključi štednjak na kome je zviždao lonac najavljujući da je čaj gotov. Više ga nije ispuštala iz vida. Ušla je za njim i prvi put ga dobro osmotrila. Zbog toga je na svoje iznenađenje postala još uznemirenija. Videla je dovoljno da bi osetila strah koji je obuzimao.
Bio je tamnoput, odeven u izlizane farmerke i razdrljenu košulju sa zasukanim rukavima koji su otkrivali snažne mišiće. Lice mu je bilo kao maska, drugačije nikako nije mogla da ga opiše. Izgledalo je nekako mračno, oštrih crta, sa duboko usađenim sivim očima. Više bi pristajao uz neku brodsku ribarsku kabinu nego u malu, urednu i čistu kuhinju. Kosa mu je bila crna i kratka.
Kad se okrenuo, upitao je.
– Hoćete li me prepoznati kad me idući put budete sreli?
Pocrvenela je i odmah se zbunila zbog svoje reakcije. Nije joj se
dopadao. Za to vreme on se smeškao očigledno uživajući u njenoj zbunjenosti.
– Ja sam Dejvid Langton i ovde sam kao gost vaše tetke – rekao je tiho. – upravo spremam čaj, pa vas rado pozivam na jednu šolju.