Marion Davis: Neobično zaveštanje

Karson Grifin sedeo je ozbiljnog lica u kancelariji advokatske firme koja je zastupala njegovu porodicu, ruku skrštenih na krilu u očekivanju otvaranja testamenta njegovog, nedavno preminulog oca.
Oči tamnozelene boje, bile su osenčene tugom i delovale još tamnije i bez sjaja. Zagladio je kratku crnu kosu sa tek ponekom sedom i stisnuo usne, kao da je bio nestrpljiv da se to što pre okonča. Za njega je to ionako predstavljalo puku formalnost jer je bio jedini naslednik, ali se formalno otvaranje testamenta svakako moralo obaviti. U kancelariju su ušla dvojica advokata, braća Dominik i Emerson Karpenter i klimnuli glavama u znak pozdrava.
– Naše iskreno saučešće – Dominik, stariji partner mu je stegnuo ruku.
– Hvala – kratko je odvratio i ponovo seo.
Advokati su pripremali papire, povremeno razmenjujući zabrinute poglede. Karson je odmah predosetio da se dešava nešto neobično, ali je odlučio da sačeka do otvaranja.
– Hmmm… – nakašljao se Emerson, kome je očigledno stariji brat prepustio čitanje. – Pre nego što pročitam tekst testamenta tvog oca, Karsone – gledao je u njega kao da mu je jako neugodno – moram da te upozorim da ćeš čuti neke stvari kojima ćeš biti iznenađen… – napravio je malu pauzu.
– Mislim da ti se neće dopasti – zaključio je.
– Molim vas da pređemo na stvar – odvratio je Karson nestrpljivo lupkajući prstima po kolenu.
– U redu – složio se i počeo da čita.