Koliko je puta za ove Četiri godine, uvek kada se vraćala kući, u prazan stan, zaželela da vidi Brjusa u dnevnoj sobi i da požuri u kuhinju, da mu pripremi ručak.
Onda jc malo zatresla glavom i pomislila da bi bik) najpametnije da se ostavi takvih misli i da požuri u kuću, gde je čeka još dosta posla.
Brjus Krejg je bio mlad lekar bez nekog naročitog iskustva, mada je imao velikog dara za poziv kome se posvetio.
Još u koledžu bio je najbolji u oblasti hirurgije i to je, verovatno, uticale na njega da se opredeli za specijalizaciju u toj oblasti.
Bio je vrlo vredan i odan svome poslu.
Posle završetka studija imao je prilike da ode u neki veći grad, u neku poznatiju bolnicu, ali, on je odabrao „Melhevn“.
Istina, u nekoj većoj bolnici imao bi i veće mogućnosti da napreduje, ali i malo mesto je imalo svojih prednosti.
Brjus je bio tih i povučen čovek. Družio se sa veoma malo ljudi a od kako je počeo da izlazi sa Meri, taj, broj je postao još manji.
Njih dvoje su se poznavali još kao srednjoškolci. Išli su u istu gimnaziju. A kasnije, dok je on studirao u koledžu, viđali su se za vreme raspusta. Ali, intenzivnije su počeli da se druže, kada su se zajedno zaposlili u ovoj bolnici.
Bili su veoma slični po svojim osobinama. Oboje su bili mirni, tihi i veoma praktični mladi ljudi.
Za Brjusa je, međutim, bar u ovom trenutku, karijera bila najvažnija. Ne u onom negativnom smislu te reči, naravno. To se odnosilo na posao i želju da u njemu uspe.
I zato on ništa nije želeo da prepusti sreći. Znao je da je za uspeh potreban rad i tog pravila se držan. Možda zato i nije pomišljao na ženidbu. Ne, bar zasada.
Brjus jc spadao u one mlade ljude, koji ne uleću ncpriprcmljcni u životne situacije. Želeo je da bude solidno obezbeden pre nego načini taj korak za koji je smatrao da je sudbonosan.
Ni ideja o dugom vereničkom stažu nije mu se sviđala. Meri je to znala i morala je da prihvati njegov stav, ako nije želela da se raskine njihovo prijateljstvo, koje jc ona od prvog trenutka prepoznala kao ljubav.
