Noćima nije spavala. Nekoliko puta je okrenula broj Ričarda Parkera da mu saopšti da odustaje od svega. Često je bila na ivici strpljenja, želeći da prizna Marku sve, ali nešto je ipak sprečavalo. On je i dalje bio ljubazan i divan prema njoj, sem što je povremeno mučio pitanjima o „poljskom cvetu” i slično. Namerno ili smišljeno, pitala se? Da li zna ili samo oseća da se nešto dešava? Što su dani više odmicali bila je sve nervoznija i zbunjenija. Kako će se sve završiti, pitala se? Želela je da ostane fer prema svima, ali to je bilo nemoguće.
Neko će biti povređen u svakom slučaju. Ona sigurno… Održavalo je jedino to što je čvrsto verovala da je za malu Kolet to najpametnije rešenje. Volela je devojčicu i želela je da joj pomogne. Kada bi samo Andre hteo da zaprosi Džudi. Da. To bi bilo najidealnije rešenje.
Jedno veče Mark se nije pojavio u kući do kasno uveče. Merdit je večerala sama, a zatim otišla u svoju sobu i legla. Dugo se prevrtala u krevetu i kada je već san počeo da je hvata, telefon je zazvonio.
Halo? – rekla je drhtavim glasom, verujući da je to Ričard Parker, jer ko bi mogao da je zove u to doba. Pretrnula je.
Jesi li još budna? – upitao je Mark svojim promuklim glasom.
Šta misliš? – odahnula je. – Šta se desilo?
Ništa. Želim da se spakuješ i to odmah. Samo najpotrebnije stvari, razumeš?
Ne. Zašto? Gori kuća ili…
Ne, nije to u pitanju – nasmejao se. – Želim da se oženim s tobom. Sve sam uredio. Obavićemo to ujutru, a posle idemo u moju kuću na plaži. Nećemo se vraćati tu izvesno vreme.
Merdit, jesi li još tu? – upitao je posle izvesnog vremena, pošto mu nije ništa odgovorila.
Da – uspela je da izgovori. Bila je u šoku.
Hoćeš li da se udaš za mene?
Ne… ovaj… Želim da se udam za tebe, ali… – počela je tiho da plače.