Tužna sećanja

Tri nedelje i dva dana posle svog razgovora s dekanom i profesorom Mol-denom, Tanja je s mukom pronašla miran kutak u dekanovoj prostranoj kući. Zabava u znak dobrodošlice Lo-rensu Ričmondu bila je u punom jeku.
Jedva je uspela da stigne na vreme, pošto nije želela da menja raspored svojih predavanja. Na sebi je imala uobičajenu odeću – strogi jednostavni kostim i svilenu bluzu, dok joj je kosa bila snažno zategnuta i vezana u malu punđu, od čega ju je ponekad bolela glava.
Pijuckala je limunadu i posmatrala Lorensa Ričmonda koji se s lakoćom prave zvezde kretao kroz prepunu prostoriju. Dok ga je dekan pratio u stopu, uzvraćao je na pozdrave, rukovao se i čak uspevao da pozira pred objektivima fotografskih aparata. Tanja je očekivala da će mu svakog trenutka pritrčati žena s detetom u naručju, da bi se slikala s njim, ah ju je njeno predosećanje prevarilo i to se ipak nije dogodilo.
Lorens Ričmond je bio viši od većine prisutnih muškaraca. Njegova ležerna odeća odudarala je od odeće ostalih, kao što je i njena bila sasvim različita od svečane odeće koju je imala većina žena. Tanja nije sumnjala daje Lorens Ričmond bio tajni san svake žene. Možda bi bio i njen san, ali ona nikada nije imala takvih snova.
Galama je postajala sve nepodnošlji-vija, tako da se Tanji činilo daje u njenoj glavi svirala pleh muzika. Posle tri naporne radne nedelje, više od svega je čeznula za toplom kadom i laganom večerom. Umesto toga, sada je morala da prisustvuje ovoj bučnoj zabavi.