Novi život

– Perkinsa dobro znam. I ja sam neki dalji rod sa njim, mada se on pravi da me ne poznaje od kada su mi roditelji umrli. Niko ne voli siromašne rođake. Nisam ni sumnjala da je on umešao prste u ovo.
Shvatam, Bentliju je bila potrebna devojka iz ugledne porodice a njoj bogati mladoženja, pa su se brzo našli. Da li on zna koga mu je njegov vrli rođak Perkins poslao? Markus se počeša po glavi.
– Ne bih rekao. Biće vrlo ljut kada to shvati.
– Letiša jeste iz ugledne porodice, ali ja najbolje znam zašto su je poslali da je udaju preko pola sveta. Mislim da je, osim svoje nezgodne naravi, imala i neku aferu tamo kod kuće. Jedva su dočekali ovakvu ponudu da je pošalju što dalje. Ona zaista nije reprezentativna predstavnica svog staleža.
– I vi ste iz ugledne porodice. Ona uzdahnu.
– To nije isto kada ste siroče i nemate nikakvih sredstava. Zašto misliš da su me rođaci kod kojih sam živela izbacili? Itan je veoma fin, ali njegovi su se nadali da ga ožene nekom bogatom naslednicom, a ne siromašnom rođakom.
– To vas je mnogo pogodilo? – upita je tiho.
– Ne znam – zamislila se.
– Očekivala sam da ću biti slomljena. Ali, za divno čudo, sve sam nekako vrlo pribrano prihvatila. I to što su me izbacili i napravili čitav skandal od toga… a Itan se nije previše bunio. I to što su me Periševi uzeli da budem Letišina pratilja na njenom putu… Čak i njene histerične napade ovde na brodu dobro prihvatam. Mora da sam jača nego što sam mislila. Čovek nikad ne zna šta je sve sposoban da podnese dok ga ne snađe.
– Je li vas opet napadala?
– Samo me gađala četkom. Vrlo je nervozna. I stalno povraća.
Veoma teško podnosi more i ovo neprestano ljuljanje. Pojela bi me živu da može. Ja sam joj kriva za sve. Jedva čekam da stignemo. Markus je zamišljeno ćutao.
– Misliš li da je nešto drugo u pitanju? – upita ona tiho.
– Znate… Moj gospodar nikako neće dozvoliti da bude nasamaren. Neće mu predstavljati problem što bi došlo do skandala da je vrati…