Čitajte ovaj roman besplatno ispod uvoda
“Pajper je tog vetrovitog prolećnog dana iz Fremptona stigla u Liverpul. Izašavši iz autobusa pošla je putem pored plaže pokušavajući da izbegne nalete vetra koji je valjao podivljale talase morske vode i kvasio joj odeću. Uputila se prema šetalištu pitajući se koja je od tih velelepnih kuća smeštenih na plaži iza niza hotela pripadala Džordžu Delejniju, advokatu na čiji je poziv i došla u Liverpul. Osetila je nemir dok je sa koverta koji je držala u ruci čitala naziv ulice u kojoj se nalazila njegova kuća. Vetar joj je terao kosu u lice, bilo joj je hladno i bila je gladna. Odluči da svrati najpre u neki od mlečnih restorana i usput se raspita o advokatovoj kući. Pojela je jedan svezi kroasan uz kafu sa šlagom i diskretno se raspitala kod konobara o kući koju je tražila. Bio je to ljubazan mlađi čovek koji joj je odmah objasnio da se kuća advokata Delejnija nalazi u blizini i da će joj dotle biti potrebno ne više od pet minuta. Ona mu zahvali i nastavi da meša kašičicom kupu šlaga, razmišljajući o danima kada se trudila da pronađe nekakav posao pomno prateći oglase u novinama, čak je ponudila svoje usluge preko istih tih oglasa, ali do sada nije dobila nijedan odgovor. Ni to što je radila kao sekretarica u mesnoj fabrici za preradu cveća u Fremptonu koja je nedavno otišla u stečaj nije joj pomoglo, pa je pristala da radi i manje plaćene poslove kao što su poslovi konobarice, prodavačice ili pratilje nekoj starijoj osobi. Živela je sa dve stare neudate i stare očeve tetke kojima je pomagala oko uzgoja cveća na maloj parceli sa jasminima i ružama, a koje je otkupljivao lokalni cvećar, Pajper se prenu, jer joj je do sastanka sa gospodinom Delejnijem ostalo još petnaestak minuta a ona nije želela da zakasni. Možda je negde pročitao njen raniji oglas pa je zbog toga poziva, pomisli Pajper, ali to je bilo malo verovatno s obzirom na reputaciju koju je imala njegova advokatska kancelarija. Zašto bi nju koja je dolazila iz malog mesta uposlio kad je bilo toliko mladih ljudi u Liverpulu. Ne, sigurno je nije zvao zbog poslova za koje čak nije bila ni stručna. Da je bar imala bilo kakvo iskustvo u advokatskim poslovima, možda je i mogla da se nada toj vrsti uposlenja. Izašla je na ulicu i uputila se prema velikoj kući sa gvozdenom kapijom i pozvonila. Uskoro se pojavio muškarac kome je objasnila da se zove Pajper Tomson i da ima zakazan sastanak sa gospodinom Delejnijem. Portir je mobilnim telefonom obavestio svog poslodavca o poseti mlade devojke. Pošto je muškarac propustio u dvorište pošao je za njom i objasnio joj kuda treba da ide. “