Adam je laganim korakom prošao kroz restoran i izašao na terasu koja je bila zastakljena, prijatno zagrejana i lepo dekorisana. Znao je da će se na toj terasi održati ceremonija venčanja pa je želeo dobro da je osmotri.
Terasa je bila pravougaonog oblika, negde na sredini se nalazio centralni sto za kojim je trebalo da sede mladenci. Ispred stola je bio manji prazan prostor namenjem podijumu za igru. Ostali stolovi su bili lepo rapoređeni na levoj i desnoj strani.
Na svakom stolu se nalazio cvetni aranžman urađen od srebrnih grančica, belih kala i jarkocrvenih ruža koje su davale romantičnu notu celom ambijentu. Pribor za jelo. čaše, salvete sve je bilo uklopljeno do perfekcije.
Adam je imao utisak daje njegov šef ovog puta prevazišao samog sebe. Tako aranžirani stolovi u kombinaciji sa snežnom idilom koja se ogledala u velikim staklenim prozorima davali su bajkovit izgled čitavom prostoru.
Na tersi su bili neki ljudi modu kojima je Adam prepoznao Kim, čuvenu organizatoruku venčanja. Nešto je živo objašnjavala tako da su joj crne lokne veselo poskakivale na ramenima. Na sebi je imala svctloplavu rolku i uzanu crnu suknju koja je dosezala do kolena i samog ruba elegantnih čizmica. Izgledala je privlačno i Adam je imao utisak da nju muškarac prosto ne može da ne primeti. Kim je kraič- kom oka spazila Adama i odmah mu je pošla u susret.
– Ovoj terasi ste dali jednu sasvim drugu dimenziju – rekla je dok mu je pružala ruku.
Glas joj je bio zavodljivo mek. ah ipak odlučan i jasan. Kako joj polazi za rukom da zvuči tako zavodljivo, zapitao se Adam dok su sva slova reči koje je izgovorila prosto plesala kroz njegovu glavu dolazeći do mozga.
– Kim, drago mi je da te ponovo vidim – rekao je i prihvatio njenu ispruženu ruku. – Edvard Foks je krivac što ova terasa izgleda ovako – pogledom je prešao preko prostora.
– Da li ovde ima i tvog udela? – interesovala se Kim.
– Zancmarljivo malo – priznao je i zažalio što nije mogao da se pohvali pred njom kako je sve on to uradio. Dopadao mu se oduševljenje koje je titralo na njenom licu dok je pogledom prelazila preko dekorisanih stolova Bilo mu je žao što on nije imao ni malo „udela“ u tom oduševljenju koje je zračilo sa njenog lica.
– Imam utisak da Edvard cveće shvata baš ozbiljno – rekla je Kim malo kroz šalu, a malo i što je to bila istina.
– Ništa manje ozbiljno nego što ti shvataš svoj posao – rekao je Edvard i pojavio se iza Adamovih leđa.
Na njegovom, lepom licu, pravih crta, blistao je osmeh. Na sebi je imao cmi kaput koji je isticao njegovu visoku i snažnu figuru tako da je izgledao vrlo elegantno i muževno.
Kim se malo štrecnula kada je uhvatila pogled njegovih magičnih, sivih očiju. Nikada nije znala da li je on to zavodi tim svojim sivim očima ili je prosto tako gleda svaku ženu.
