Pokušala sam da fokusiram Lorelai na sljedeći zadatak. „Hoćeš li molim te da postaviš ove pakete dobrodošlice na svakom stolu?“
Ništa nije izgledalo da ide na moju stranu. Prosula sam belu boju po mojoj crnoj suknji dok sam postavljala posude na svaku mesto. Imala sam sjajnu ideju da će dan početi od toga da deca crtaju portrete novih prijatelja. Mislila sam da bi bio dobar način za njih da probiju led i upoznaju jedni druge. Sve ovo biće nakon jutarnje molitve, naravno, koja je uvek prije svih aktivnosti.
Kad sam otvorila vrata, roditelji su počeli da pristižu sa svojom decom. Posvetila sam više vremena predstavljanju, nego Što je uobičajeno, jer nisam imala priliku da bilo koga sretnem ranije.
Upoznavanje sa individualnim potrebama i ličnostima učesnika potrajaće neko vreme, ali uvek sam bila želela da se upoznaju Što je brže moguće. Kad sam konačno dobila svoju prvu šansu da predahnem od roditelja i dece, otišla sam do stola po brzi gutljaj vode kada je poznati glas zavibrirao na mojim leđima.
„Frankie.“
Dlake na mom vratu su se podigle, a moje telo zaledilo. Taj poznati glas me je potresao do srži. Postojala je samo jedna osoba u cijelom svetu koja me zove tim imenom koje nije izgovoreno godinama.
