U ruralnim područjima Srbije, posebno u područjima kao što je Stara planina, patrijarhat je imao duboko ukorijenjene tradicije koje su oblikovale živote žena. Jedan od najstrašnijih običaja vezanih uz udaju bio je način na koji se postupalo s djevojkom koja prilikom udaje nije bila djevica. Ovaj običaj, iako duboko ukorijenjen u prošlost, i danas ostavlja snažan pečat na povijest i kulturu srpskog sela.
Tradicija koja je oblikovala društvo Stare planine
Stara planina, prepoznatljiva po svojoj očuvanoj prirodi i duboko ukorenjenim tradicijama, bila je i dom jedinstvenog patrijarhalnog društva, gde je ženu najčešće posmatrano kroz prizmu njenog odnosa prema porodici, braku i mužu. U tom društvenom sistemu, žene su bile odgovorne za očuvanje porodičnih vrednosti, tradicija i domaćinstava. Ipak, takav način života nosio je stroge norme koje su regulisale gotovo svaki aspekt njihovog postojanja, posebno u vezi sa seksualnošću i čistoćom.
Jedna od ključnih ličnosti koja je istraživala ove običaje i pružila uvid u život žena sa Stare planine bila je Gordana Simonović Veljković, koja je svojim radom na serijalu o Staroplaninkama otkrila mnoge fascinantne, ali i kontroverzne običaje koji su oblikovali društvo ovog kraja. Njeno istraživanje trajalo je godinu dana, a rezultati su pokazali koliko su duboko ukorenjeni patrijarhalni principi u svakodnevnom životu.
Običaji i društvena pravila
Gubitak nevinosti pre braka predstavljao je ozbiljan društveni prekršaj u ovim krajevima. Za ženu koja nije bila nevina prilikom stupanja u brak, običaji su nalažili da se podvrgne javnoj sramoti i fizičkim ili verbalnim kaznama. Čast porodice bila je najočigledniji pokazatelj njenog društvenog statusa, pa su ovi rituali imali za cilj da “očiste” ženu i njenu porodicu pred zajednicom.
-
Javni obredi sramoćenja – Ako devojka nije bila nevina, njena porodica bi morala da izdrži javni obred sramoćenja, tokom kojeg bi devojka bila prisiljena da pred celim selom potvrdi svoju “nepoštenost”.
-
Poruka društvene ispravnosti – Obredi su često imali za cilj da pokažu svim prisutnima da je porodica i dalje “ispravna” i da je žena, kroz ovaj obred, ponovo postavljena na svoje mesto u društvenom poretku.
Ovi obredi nisu samo ružili ženu, već i celu njenu porodicu. Žena koja nije ispunjavala očekivanja u vezi sa nevinostima smatrana je kao društveno neprihvaćena, a sve to ostavljalo ozbiljan trag na njen život.
Nevestina česma – simbol ulaska u brak
Jedan od prepoznatljivih običaja Stare planine bio je onaj vezan za nevestinu česmu, koja je simbolizovala ulazak u brak. Ovaj običaj podrazumevao je ritualne radnje koje su imale duboko ukorenjena značenja u zajednici. Mlada bi u trenutku venčanja polivala i ljubila ruke svekra i svekrve, kao znak poštovanja i ulaska u novu porodicu.
Stoimenka Stojsavljević, jedna od sagovornica u serijalu, priseća se ovih trenutaka, govoreći kako su običaji tada izgledali. “Tu sam ja bila na vodu… Tu su ujutro, taj dan kad idu… Odvedu nevestu kod momka i onda ujutro ide se na česmu i ona se klanja na svekra i na svekrvu.” Ovaj običaj je bio vrlo značajan, jer je nevestina česma postajala simbol čistote i novog početka.
Međutim, običaji vezani za dokazivanje nevinosti nisu se uvek završavali tako mirno. Ako se smatralo da nevesta nije bila nevina pre braka, javna poruga bila je neizbežna. U selu Gostuša, na primer, devojka bi bila postavljena naopačke na konja, a oko vrata bi joj stavljali mrtve miševe. Svi u selu bi pevali sramotne pesme, čime bi bila javno ponizena.
Dokazivanje nevinosti i posledice za porodicu
Posebno kontroverzan bio je običaj vezan za majku devojke koja nije bila nevina. Kada bi se sumnjalo u nevinost devojke, njena majka bi bila javno posramljena na način koji je uključivao stavljanje paprika oko vrata. Ovaj ritual bio je javni prekor, koji je još više uticao na društvenu stigmu.
Gordana Simonović Veljković objašnjava da se u tim situacijama često dolazilo do fizičkih i emocionalnih bolova koji su duboko pogađali ženu i njenu porodicu. Na Stara planini, te tradicije su bile snažno ukorenjene, a njihova primena ostavljala je trajan utisak na žene koje su morale da ih prežive.
Žene koje su preživele te običaje
Mnoge žene koje su prošle kroz ove teške običaje danas govore o tim periodima sa tugom, ali i sa gnevom prema nepravdi koju su doživele. Svaka od njih nosi svoju priču o tome kako su se borile za svoje dostojanstvo, suočavajući se sa nepravednim pravilima koja su dominirala njihovim životima.
-
Zlata Mladić, još jedna sagovornica u serijalu, priseća se svog života na Stara planini, govoreći o tome kako nije tražila medicinsku pomoć prilikom porođaja, jer nije bilo drugih opcija osim da se bore same.
-
Viktorija Mančić dodaje da je, uprkos teškim okolnostima, bila prisiljena da preživi bez pomoći, verujući da će joj život doneti i priliku za promene.
-
Snežana Nikolić priča o tome kako je nakon porođaja odmah odlazila na njivu, pa čak i vezivala svoje dete za drvo, dok je obavljala teške fizičke poslove.
Zaključak
Tradicija Stare planine oblikovala je život žena na načine koji su često bili surovi i nepravedni. Običaji vezani za nevinost, brak i porodičnu čast uticali su na svakodnevni život, stavljajući žene u poziciju da se stalno bore protiv društvenih normi i zahteva. Iako je vreme prošlo, žene koje su preživele ovaj period danas govore o tome sa tugom, ali i sa neizmernim poštovanjem prema svojoj unutrašnjoj snazi. Iako su mnogi od tih običaja nestali, oni su ostavili dubok trag u kulturnom nasleđu Stare planine.