U današnjem članku vam donosimo priču našeg poznatog glumca Josifa Tatića.On je jedna od najvećih glumačkih legendi. Rođen je 13. travnja 1946. u Novom Sadu. I roditelji Branko i Hristina bili su glumci.
Život i delo Josifa Tatića, jednog od najprepoznatljivijih srpskih glumaca, ostavili su dubok trag u domaćoj kinematografiji i pozorištu. Njegova karijera bila je šarena, burna i bogata ulogama koje su generacije gledalaca pamtile. Iako je mnogima ostao najpoznatiji kao Božidar Soldatović Jataganac iz kultne serije “Bolji život”, Tatićev umetnički doprinos daleko prevazilazi jednu jedinu ulogu. Njegov iznenadni odlazak zatekao je mnoge, a ono što je ostalo iza njega jeste sećanje na glumca nesvakidašnje harizme i kompleksnog ličnog puta.
- U mladosti, pre nego što se posvetio glumi, Josif Tatić je imao drugačiji put. Boks je bio njegova prva strast, ali je posle svega tri borbe, od kojih je poslednja završena nokautom, odlučio da zauvek napusti ring. Ovaj rani životni zaokret simbolično je nagoveštavao da će borbu ipak nastaviti – ali na daskama koje život znače.
Njegova privatna borba sa porocima bila je javna tajna. Alkohol i cigarete godinama su bili deo njegovog svakodnevnog života, ali je pred kraj pokušao da ih se odrekne. U poslednjim mesecima konzumirao je samo vodu i crno vino, no njegovo zdravstveno stanje bilo je već ozbiljno narušeno. Iako je pokazivao želju za promenom, vreme mu nije bilo saveznik.
Uloge koje su obeležile epohu.Josif Tatić je iza sebe ostavio bogat repertoar filmova i predstava koje su ga učinile prepoznatljivim širom bivše Jugoslavije. Neke od njegovih najpoznatijih uloga uključuju:Specijalno vaspitanje.Petrijin venac.Balkan Ekspres.Jagode u grlu.Tesna koža.Poslednji krug u Monci.Hajde da se volimo.Balkanski špijun.Profesionalac.Šovinistička farsa.Vizantijsko plavo
Posebno upečatljiva bila je njegova sposobnost da tumači karaktere iz svakodnevnog života, naročito likove koji predstavljaju birokratiju, sistemske apsurde i ljudsku slabost.Njegova smrt u snu, pod sumnjom da je u pitanju srčani udar, bila je u kontrastu sa njegovom živopisnom prirodom. Umreti mirno, a biti toliko buran u životu – to je ironija sudbine. Srbija je ostala u šoku, jer se odlazak takvog čoveka činio preterano tihim. Sahranjen je na Novom groblju, nakon što su njegovi posmrtni ostaci kremirani.
- Lični život – između boemštine i očinstva.Josif Tatić se ženio dva puta, a u 57. godini postao je otac još jedne devojčice – Hristine, koju je dobio sa suprugom Bebom, stomatologom. Ovaj trenutak obeležio je svojevrsnu prekretnicu u njegovom načinu života. Ranije poznat po boemskom načinu postojanja, sve više se povlačio u porodični mir.
Govoreći o svojim boemskim danima, Tatić je jednom prilikom priznao:“Družio sam se sa piscima, pilotima, advokatima… retko s glumcima. Nisu glumci jedini boemi.”Takođe je govorio kako pred predstavu ne može da jede, što je uticalo na njegovu telesnu težinu, jer bi nadoknadio obrok tek kasno uveče, uz piće – navika koja se s vremenom sve više osvetila zdravlju.Njegov pogled na mladost bio je samosvestan i pun gorčine:“Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više.”
Ipak, pred kraj života je pokušavao da se odrekne poroka – ostavio je cigarete, pio samo crno vino, ali je, nažalost, njegovo telo već bilo izmoreno.Život Josifa Tatića bio je spoj strasti, umetnosti i ličnih borbi. Njegova glumačka karijera ostavila je neizbrisiv trag u kulturi regiona, a njegova lična priča pokazuje koliko iza osmeha na sceni može stajati kompleksna unutrašnja borba.
Bio je glumac sa dušom, čovek od stila, boem, otac, prijatelj i umetnik koji nije igrao samo likove – on ih je živeo. Njegova smrt nas podseća da i oni koji izgledaju nesalomivo, ipak odlaze – tiho, nenadano, ali nezaboravno.Josif Tatić zauvek ostaje deo kolektivnog pamćenja i umetničke baštine, ne samo zbog uloga koje je odigrao, već zbog istine koju je unosio u svaku reč, pokret i pogled.