Žena imena Jodi snimila je svoje iskustvo iz zatvora, naravno sa ženskog dijela, i pokazala kako izgleda cijeli njihov dan.
Život u ženskom zatvoru: Rutine, pravila i iznenađujuće reakcije društva
Dan u zatvoru za žene započinje već u 7:10 časova, kada stražari izvode zatvorenice iz njihovih ćelija kako bi ih odveli na doručak. Ovaj početak dana nije samo fizički zahtev, već i deo stroge organizacije života u zatvoru. Za doručak, zatvorenice imaju samo 20 minuta – dovoljno vremena za obrok, ali ne i za više. Nakon doručka, zatvorenice se vraćaju u svoje ćelije, gde mogu biti ili ponovo zaključane ili, u zavisnosti od situacije, izvedene na 30 minuta fizičkih vežbi u malom dvorištu, ali samo ako ima dovoljno stražara koji ih prate.
Dnevne aktivnosti i raspored
U 8:40 časova započinju glavne dnevne aktivnosti, koje zavise od kazne i rizika zatvorenice. Ove aktivnosti mogu biti vezane za rad ili obrazovanje. Zatvorenice odlaze na svoja radna mesta ili u učionice, gde provode značajan deo dana, učeći nove veštine ili obavljajući različite zadatke. Radno okruženje i nastava postavljaju temelje svakodnevnih rutinskih aktivnosti, koje čine osnovu života zatvorenica u ovom zatvoru.
Između 9:00 i 11:15 sati traje takozvani “slobodni protok”, vreme kada se zatvorenici mogu kretati po zatvoru, ali pod strogo definisanim pravilima. Iako se može činiti kao sloboda, ovaj period je pomno kontrolisan kako bi se osiguralo da nema narušavanja reda i discipline.
Ručak je zakazan za 12:00 časova, a zatvorenice imaju 20 minuta pauze. Nakon toga, ako imaju posete, stražari ih prate do prostorija za posete. Ako neko nije u mogućnosti da primi posetu, vraća se u svoju ćeliju do 13:40 časova, kada nastavlja sa sledećim aktivnostima. Ovaj period u zatvoru pokazuje strogu kontrolu, ali i periodični oporavak kroz obrok i društvene interakcije.
Vežbe i izazovi života u zatvoru
Nakon pauze, zatvorenice se ponovo angažuju u aktivnostima, koje uključuju fizičke vežbe i „slobodni protok“, ali, kako navodi Džodi, ove vežbe su vrlo retke i često im nije dopušteno izlazak na svež vazduh. Ova situacija stvara još jedan izazov za zatvorenice koje se suočavaju s stresom i izolacijom, dok je fizička aktivnost minimalizovana.
Večera se servira u 17:15, a zatvorenice se ponovo zaključavaju u svoje ćelije do sledećeg jutra. Celi raspored je strog i ponavlja se iz dana u dan, bez mnogo prostora za odstupanje ili ličnu slobodu. Zatvorska rutina je čini se prepunjena kontrolom i pravilima, sa minimalnim prostorom za opuštanje ili uživanje u svakodnevnim stvarima.
Reakcije društva na Džodijino iskustvo
Ono što je zaista iznenadilo, nakon Džodijinog deljenja svog iskustva na TikToku, jesu reakcije mnogih ljudi, uključujući influensere, koji su istakli da život u zatvoru zvuči kao odmor u hotelu. Ova izjava izazvala je pomešane reakcije među korisnicima društvenih mreža. Mnogi su izjavili da su oduševljeni njenu pričom, dok su drugi bili zatečeni činjenicom da se jedan tako ozbiljan i strogi sistem života u zatvoru shvata kao „pozitivno iskustvo“ ili čak kao turistički resort.
Ovaj trend može ukazivati na društvene promene, gde se stvari koje bi inače trebalo da izazovu zabrinutost i kritiku, sada percipiraju kao nešto „cool“ ili čak poželjno. Takve reakcije pokreću pitanje o vrednostima i prioritetima modernog društva. Kada zatvorenice, koje žive u vrlo strogim uslovima, dožive da im život u zatvoru doživljavaju kao nešto pozitivno, to može biti znak da nešto nije u redu s percepcijom stvarnih problema u društvu.
Zaključak: Perspektive i realnost života u zatvoru
Iako život u ženskom zatvoru može izgledati kao svakodnevna rutina koju je Džodi opisala, realnost takvog postojanja je mnogo kompleksnija i obuhvata i psihološke, i fizičke izazove koje zatvorenici ne mogu uvek deliti sa spoljnim svetom. Ponekad je teško sagledati život iza rešetaka u praviom svetlu, a društvene reakcije mogu biti jednostavne, ali zavaravajuće.
Stoga, dok neka iskustva mogu zvučati kao olakšanje ili čak neobično “udobna”, važno je zapamtiti da svaka zatvorska institucija dolazi sa strogo regulisanim životom, gde su čak i najosnovniji ljudski slobodi i prava često ograničeni.