Željko Joksimović na Instagramu je podelio emotivnu objavu u kojoj izražava duboku tugu zbog smrti svog prijatelja i kolege. Naime, novinar Milorad Komrakov, voditelj jutarnjeg programa na televiziji ‘Tanjug’, preminuo je sinoć na odeljenju intenzivne nege kardiologije Kliničko-bolničkog centra ‘Dedinje’. Ovaj gubitak duboko je pogodio pjevača Željka Joksimovića i njegovu suprugu Jovanu.
U oproštajnoj poruci, Željko Joksimović se emotivno obratio svom prijatelju, napisavši: „Dragi Miki, očekivali smo tvoj povratak… Međutim, sudbina je imala druge planove, zbog čega mi je duboko žao.”
Za vašu informaciju, Milorad Komrakov je više od 40 godina posvetio novinarstvu. Rođen je u Vršcu 7. juna 1955. godine. Njegovo obrazovanje uključuje završenu 11. beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Surađivao je u različitim publikacijama, među kojima su Politikolog, Student, Indeks 202, Radio TV revija, NIN i Program 202 Radio Beograda. Takođe, od 1979. do 2002. godine radio je u informativnoj redakciji Televizije Beograd, danas RTS. U oblasti televizijskog novinarstva stekao je širok spektar iskustava, od teleks distributera i reportera, do urednika programa, a na kraju i glavnog urednika.
Željko Joksimović je jedan od najpoznatijih i najvoljenijih srpskih pevača, kantautora i muzičkih producenta. Rođen je 20. aprila 1972. godine u Beogradu. Poznat je po svom specifičnom muzičkom stilu, koji kombinuje pop, rock i etno elemente, što ga čini prepoznatljivim na muzičkoj sceni Balkana.
BONUS TEKST
Ljudski mozak je jedan od najkompleksnijih organa u telu, a njegova sposobnost pamćenja je zaista fascinantna. Iako ljudi često zaboravljaju sitnice, mozak je sposoban da zapamti neverovatnu količinu informacija, i to na način koji još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Jedna od najzanimljivijih karakteristika ljudske memorije je njena sposobnost da formira i čuva uspomene u različitim vrstama, kao što su kratkoročna, dugoročna i radna memorija.
Kratkoročna memorija, koja se naziva i “radna memorija”, omogućava nam da obradimo informacije koje su nam trenutno potrebne, poput broja telefona koji smo upravo pročitali ili imena osobe koju smo upoznali. Međutim, kapacitet ove vrste memorije je ograničen – prosečna osoba može zapamtiti oko 7 stavki u kratkoročnom periodu, i to obično traje samo nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
S druge strane, dugoročna memorija omogućava nam da sačuvamo informacije koje ćemo koristiti tokom života. Ova vrsta memorije može trajati godinama, pa čak i decenijama, i može sadržati ogromne količine podataka. Zanimljivo je da se dugoročne uspomene mogu menjati vremenom. Na primer, sećanja na događaje iz prošlosti mogu se izmeniti ili “ispraviti” na osnovu novih informacija, a mozak često popunjava praznine u sećanjima sa informacijama koje ne nužno odgovaraju stvarnim događajima.
Jedan od fenomena koji je posebno zanimljiv u vezi sa memorijom je tzv. “sećanje na zaboravljene stvari”. Iako nam se često čini da nešto zaboravimo, mozak može da sačuva te informacije na dubljem nivou, a ponekad se one mogu “izvući” kroz specifične podsticaje, kao što su mirisi, zvukovi ili drugi senzori stimuli koji podsećaju na prošle događaje.
Ljudski mozak se ponaša kao nevjerojatno složen računar koji prikuplja, procesira i arhivira podatke. Međutim, i dalje postoji mnogo misterija u vezi sa njegovim načinom rada, što ga čini još fascinantnijim za istraživanje.
