Ponekad smo zaista užasno loš tandem, zaključila je u mislima. Vendel i ona su u mnogim ključnim životnim stvarima bili potpuno različiti. Kada su pre tri godine ušli u vezu i ubrzo se venčali, ono što ih je spojilo bila je zapravo njihova potpuna suprotost u svemu. Čak i u fizičkom izgledu i stilu odevanja. Doduše, oboje su bili visoki i vitki, i jedino to bilo im je zajedničko. Erin nikada nije bila sklona višku kilograma, ali imala je snažno telo i bila u dobroj kondiciji koju je održavala plivanjem i džogingom, kad za to nade vremena. Za razliku od nje, Vendel je prezirao sve sportove, a njegova vitkost bila je na ivici nezdrave mršavosti. Bio je profesionalni pisac, čisto intelektualni tip, i govorio je da čovek treba da trenira i vežba svoj duh, a ne telo.
Bio je čovek svetle puti, imao je plave oči i svetlosmeđu kosu, tanku i slabu, koja je u njegovim tridesetim već počela da se prorcđuje na čelu. Oblačio se možda i previše nonšalantno za svoje godine, sa dozom ekscentričnosti, kao i većina umetnika. Sada je, na primer, nosio izbledeli džins, fluorescentno narandžaste patike, i belu košulju sa kmunžutim dezenom. Erin se u oblačenju držala klasike, pošto je njen posao u jednoj velikoj, eminentnoj osiguravajućoj kompaniji podrazumevao odgovarajući „dres kod”.
– Kako ti ne dosade ti tvoji uvek isti, strogi poslovni kostimi? Unesi malo originalnosti u svoj stil – prigovarao joj je Vendel često. Ali ona je bila već toliko navikla na svoju poslovnu odeću da se u njoj osećala najprijatnije čak, i u slobodno vreme. Sada je za subotnji šoping obukla klasične farmerke i cipele sa potpeticom srednje visine, ali je zato gore imala strogo krojenu bež košulju i sako iste boje. Bila je crnka, svoju gustu, talasastu kosu uvek je nosila ošišanu u zahvalnu bob-frizuru i nikada nije preterivala sa šminkanjem što je, uz naočare koje je nosila, dodatno naglašavalo njen ozbiljan izgled.
