-Gospođice Hopkins. hoćete Ii bili Ijuha/ni đa potpišete dokument o prinudnom iseljenju – prcnu je glas sudskog izvršitelja – Gospodin Latimer je bio tako uviđavan da vas ne tuži za neplaćene račune Naravno, to važi samo ukoliko odmah odete. Što ćete, pretpostavljam i učiniti
Džulija uze olovku i potpisa, svesna da joj ništa drugo ne preostaje Ipak, odluči da će kad-tad vratiti l.atimem njegov novac. Nije želela da ikome išta duguje, pa bio taj neko neprijatan koliko mu drago. Ona vrati olovku i ode do kupatila da se na brzinu očešlja i umije. Ponela je sa sobom malu ručnu tašnicu da u nju stavi neophodne toaletne sitnice. Nije želela da i to završi u jednom od dva velika plastična džaka u koje jc treći muškarac bez reda ubacivao njene stvari. Kakva ekspedilivnost! Džulija sa žaljenjem pomisli na svoj komplet kožnih kofera Odavno ih je prodala jer je Gregu Tnmpsonu bila “hitno potrebna mala pozajmica” Sve što je imala od vrednosti na taj način je završilo u njegovim džepovima, mnogo pre nego što je shvatila ko je on Zaslepljena i zaljubljena, poverovala je u priču o projekt-birou koji Greg namerava da otvori, i počne karijeru kao samostalni arhitekta. Prekasno je saznala da on nikada nije pohađao ni koledž, a maštanje o sretnom braku raspršilo se kada je jednoga dana Greg Tompson jednostavno ispario. Otišao je sa svom njenom ušteđevinom, u društvu jedne od Džulijinih kolcginica sa posla. Njoj su ostali dugovi i razmišljanja o muškoj prevrtljivosti… Kasnije je čula i za njegovu veliku strast -kocku, i to je navcki da bude skoro srećna što ga se ipak otarasila.
