U današnjem članku, osvrćemo se na promene u načinu života koje su dovele do značajnog porasta gojaznosti širom sveta, a posebno u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država i Srbije.
Iako se čini da su svi aspekti života danas „veći“ – od kuća i automobila do pametnih telefona i televizora – ova ekspanzija se odnosi i na veličinu porcija hrane, ali i na prosečan obim struka.Danas čak 43 odsto Amerikanaca ima problem sa gojaznošću, dok je šezdesetih godina taj broj bio svega 13 odsto. Isti trend se može primetiti i u Srbiji, gde se sve češće primećuju zdravstveni problemi povezani sa povećanom telesnom masom. Na starim fotografijama ljudi deluju mršavije i vitalnije – postavlja se pitanje, šta se to promenilo?
- Prema rečima Otom Bejts, nutricionistkinje iz Kalifornije, postoji nekoliko ključnih razloga zašto su ljudi ranije bili mršaviji, iako nisu imali moderne aplikacije, fitnes sprave i dijetetske proizvode. Nakon što je pogledala video koji se bavio ovim pitanjem, odlučila je da se ozbiljno pozabavi ovom temom. Njen zaključak? Naše svakodnevne navike su se radikalno promenile.
Prvi važan faktor jeste pad učestalosti konzumiranja kuvanih i svežih obroka kod kuće. Nekada su domaći obroci bili standard, a ne izuzetak. Ti obroci su često sadržali kvalitetne proteine, povrće, hleb, voće i mleko – jednostavne, ali nutritivno bogate kombinacije. Čak su i školske užine bile uravnoteženije, bez viška šećera i industrijskih sastojaka.
Popularna jela tog vremena, poput pečene piletine, mesne štruce ili gulaša, nisu sadržala dodatne šećere i aditive. Brza hrana je bila retkost, dok je danas potpuno normalno pojesti obrok koji sadrži i do 2000 kalorija – količina dovoljna za čitav dan, posebno za žene.
Drugi ključni faktor je sve veći unos ultraprerađene hrane (UPF). Ovi proizvodi imaju dugačku listu sastojaka, veštačke dodatke poput boja, zaslađivača i konzervansa, a često su izuzetno siromašni hranljivim materijama. Primeri uključuju gotova jela, grickalice, sladoled, pa čak i industrijski kečap. Za razliku od blago prerađene hrane, poput sira ili domaćeg hleba, ovi proizvodi se teško uklapaju u zdrav način ishrane.
- Bejts savetuje zamenu industrijskih grickalica sa voćem, povrćem, orašastim plodovima i semenkama, jer ti proizvodi ne sadrže dodatke koji izazivaju prejedanje i ne pružaju lažnu sitost.Treći razlog odnosi se na nivo fizičke aktivnosti. Ljudi su nekada, i bez teretana i fitnes aplikacija, bili prirodno aktivniji tokom dana. Većina je imala fizički zahtevne poslove, dok su deca većinu vremena provodila napolju. Pasivnost je bila nešto nepoželjno – ostajanje u kući bilo je viđeno kao kazna, jer unutra nije bilo ničega što bi zadržalo pažnju dece.
U današnjem svetu, većina poslova podrazumeva sedenje ispred računara, često satima, bez pauze za kretanje. Tehnologija nas je povezala, ali i prikovala za mesto. Isto važi i za putovanja do posla, koja dodatno umanjuju vreme za spontanu fizičku aktivnost.
Četvrti, često zanemaren uzrok gojaznosti, jeste manjak sna. Ljudi su nekada spavali i do osam i po sati, dok je danas to često svega šest do sedam sati. Kratak san negativno utiče na hormone gladi, povećava apetit i želju za slatkišima, kao i za većim porcijama hrane. Tehnologija, koja je prisutna u svakom delu dana, često je glavni krivac za gubitak sna – bilo da je reč o mobilnim telefonima, laptopovima, televizorima ili streaming servisima koji nas drže budnima.
Nutricionistkinja naglašava da je važno ponovo uvesti rutinu spavanja kao deo zdravog života. Iskušenja su svuda oko nas, i potrebna su jasna ograničenja – kad ćemo spavati, kad ćemo jesti i koliko ćemo se kretati.
U zaključku, povećanje gojaznosti ne može se svesti na jedan uzrok. To je rezultat kombinacije savremenih navika, od ishrane bogate industrijskom hranom, preko pasivnog načina života, do lošeg sna i konstantne izloženosti tehnologiji. Ako želimo da promenimo ovaj trend, neophodno je da se vratimo osnovama: domaćoj ishrani, svakodnevnom kretanju i zdravim navikama spavanja. Samo tako možemo vratiti kontrolu nad sopstvenim zdravljem.