U današnjem članku donosimo priču o Vlajku iz Novog Sada, vlasniku rasadnika koji je postao poznat po tome što godinama uspešno gaji različite biljne vrste bez ijedne kapi hemije. Umesto da koristi skupe preparate i hemijska sredstva, on se oslanja na jednu sasvim jednostavnu i lako dostupnu kuhinjsku namirnicu sodu bikarbonu.
Kako sam kaže, ne pamti kad je poslednji put upotrebio pesticide, jer mu je ova prirodna alternativa rešila sve probleme – od napasti koje napadaju biljke, do podsticanja raskošnog cvetanja.Za one koji gaje hortenzije, muškatle ili begonije, Vlajko preporučuje jednostavan trik. Budući da ove biljke bolje uspevaju u alkalnom zemljištu, u vodu za zalivanje dodaje kašičicu sode bikarbone. Takav rastvor koristi povremeno, a rezultat su bujni, zdravi cvetovi i snažno lišće. Ova metoda ne važi samo za biljke u saksijama ili bašti – kada se koristi za rezano cveće, naročito hortenzije, može im produžiti svežinu u vazi i do dve nedelje.
- Soda bikarbona, prema iskustvu iskusnih baštovana, deluje kao izuzetno efikasna zamena za pesticide. Za pravljenje organskog spreja koji štiti biljke od štetočina, dovoljno je pomešati kašičicu sode, trećinu šoljice maslinovog ulja i šoljicu vode. Ova mešavina, kada se sipa u raspršivač, efikasno deluje protiv grinja, vaški i gljivičnih bolesti poput pepelnice. Tretman se preporučuje da se ponavlja svaka dva dana dok se biljka ne oporavi, a naročito je koristan za ruže, vinovu lozu i grožđe.
Protiv insekata koji se često pojavljuju, može se koristiti sprej koji kombinuje maslinovo ulje, sodu bikarbonu i nekoliko kapi tečnog sapuna, sve razblaženo u pet litara vode. Prskanjem na svaka tri do pet dana biljke se štite od napasti bez ikakvih posledica po korisne insekte. Za problem sa mravima, koristi se mamac napravljen od jednakih delova sode bikarbone i šećera u prahu. Mravi ne mogu da razlikuju ova dva sastojka i unose ih u mravinjak – što ih u konačnici uništava. Kao dodatna mera, staza kretanja mrava može se poprskati jabukovim sirćetom koje sadrži prirodni fungicid.
Ako želite da znate da li vam je zemlja kisela ili alkalna, možete napraviti brz kućni test. U posudu se stavi malo zemlje, nalije se vodom i pospe sodom bikarbonom. Ako se pojavi pena, to znači da je zemlja kisela – što je korisna informacija pri izboru biljaka koje ćete saditi.
Za borbu protiv puževa, koji su česta pretnja vrtovima, Vlajkova preporuka je jednostavna: direktno pospite sodu bikarbonu po puževima. Oni neće preživeti kontakt s njom. Efikasna preventiva je i da se napravi zaštitni prsten od sode bikarbone oko biljke kako bi se sprečio njihov pristup.
- Kod uzgoja paradajza, soda bikarbona može uticati na njegov ukus. Dodavanjem male količine sode po zemlji oko stabljike smanjuje se kiselost tla, što daje sočnije i slađe plodove, gotovo kao da su jabuke.
Za sve one koji žele da podstaknu bujniji rast biljaka, soda bikarbona se može kombinovati s morskom solju. Kašika jednog i drugog se rastvori u pet litara vode i koristi za zalivanje biljaka, žbunja i živih ograda. Ovaj tretman daje svežiji izgled i jača stabla, podstičući mlad i zdrav rast.
Kada crvi počnu da napadaju kupus, brokoli ili karfiol, jednostavno rešenje je mešavina jednakih količina sode bikarbone i brašna. Posipanje biljaka ovom mešavinom obično dovodi do toga da crvi uginu već tokom istog dana.
Posle rada u bašti, zemlja često ostaje u porama kože i teško se ispira. Soda bikarbona, naneta na mokre ruke, služi kao prirodni piling. Kratko trljanje uklanja nečistoće, a koža ostaje mekana i čista bez sapuna.
- Za uništavanje korova oko staza i pločnika, koristi se postupak u kom se prvo biljke dobro zaliju, a zatim se pospe soda bikarbona. Ovaj tretman efikasno “sprži” korov do korena. Važno je da se soda ne prospe na biljke koje želite da sačuvate, jer može imati isti destruktivan efekat.
Na primeru Vlajkovog rasadnika vidi se kako jednostavna kuhinjska namirnica, poput sode bikarbone, može postati moćan saveznik u očuvanju zdravlja biljaka. Bez hemije i skupih preparata, priroda se može negovati uz pomoć znanja, upornosti i poverenja u proverene metode.