Tragična smrt Vladimira Komarova: Prva žrtva ljudskog leta u svemir
Dana 24. aprila 1967. godine, svemir je zabeležio svoju prvu ljudsku žrtvu. Vladimir Komarov, sovjetski kosmonaut, izgubio je život tokom povratka na Zemlju zbog kvara na padobranu kapsule Sojuz 1. Ova tragedija ostavila je dubok trag u istoriji svemirskih istraživanja, a Komarov je postao simbol hrabrosti, ali i neizbežnih rizika poveznih sa tadašnjim svemirskim programima.
Uvod u tragediju
Komarov je postao poznat ne samo po tome što je bio prvi kosmonaut koji je leteo u svemir dva puta, već i kao prva žrtva misije u kosmosu. Njegova smrt izazvala je ogromnu tugu, ne samo među sovjetskim narodom i astronautima, već i širom sveta. Komarov je bio iskusni pilot, inženjer, muž i otac, ali nažalost, njegova smrt mogla je biti sprečena. Misija Sojuz 1, u kojoj je učestvovao, imala je brojne tehničke nepravilnosti, koje su kasnije postale poznate.
Veliki plan: Politika i pritisak
Lansiranje letelice Sojuz 1 ubrzali su sovjetski zvaničnici, koji su želeli da ostvare još jedan svemirski podvig povodom 50. godišnjice Velike oktobarske socijalističke revolucije. U to vreme, letelica Sojuz 1 još nije bila spremna za misiju sa posadom. Kosmonauti, uključujući i Komarova, bili su svesni da Sojuz 1 nije bezbedan za let. Pre nego što je misija započela, izvedene su tri bespilotne testne misije – sve su bile neuspešne. Letelica je imala ozbiljne tehničke probleme: prva je otkazala, druga je eksplodirala, a treća je potonula u more.
Postoje tvrdnje da je već mesecima pre lansiranja postalo jasno da misija neće uspeti. U knjizi “Starman: The Truth Behind the Legend of Yuri Gagarin”, autor tvrdi da je prilikom pregleda letelice otkriveno čak 203 strukturna problema. Međutim, uprkos tome, memorandumi sa ovim informacijama nisu predati zvaničnicima, jer su se mnogi bojali da će time riskirati svoju karijeru.
Komarovova odluka: Heroj u smrtnoj misiji
Komarov je bio duboko svestan opasnosti koju misija nosi. Njegovi prijatelji, uključujući Jurija Gagarina, pokušali su da ga ubede da odbije let, smatrajući da bi posledice takve odluke bile manji gubitak od sigurne smrti. Ipak, Komarov je odlučio da ne odustane. Gagarin, iako njegov blizak prijatelj, bio je, prema izvorima, pripremljen da zameni Komarova, ali je znao da bi time rizikovao sopstveni život. Komarov je, dakle, odlučio da preuzme misiju, svesno prihvatajući mogućnost da ne preživi.
Komarov je navodno želeo da se osveti za svoju sudbinu. Navodno je tražio da bude sahranjen u otvorenom kovčegu ako misija završi tragično. Iako se ta priča ne može potvrditi, ona ukazuje na duboku frustraciju koju je osećao prema sistemu koji ga je poslao na smrt.
Lansiranje i neuspeli povratak
Na dan lansiranja, 23. aprila 1967. godine, Komarov je krenuo na svoju poslednju misiju. Letelica Sojuz 1 lansirana je sa kosmodroma Bajkonur u 3:35 ujutro, prema planu. Početak misije bio je uspešan, ali problemi su se pojavili čim je kapsula ušla u orbitu. Jedna od solarnih ploča nije se otvorila, što je omelo napajanje letelice. Komarov je pokušao da okrene letelicu kako bi iskoristio drugu ploču, ali nije uspeo. Bez dovoljno energije, sistemi za održavanje života su postali nefunkcionalni, a navigacija je bila ugrožena.
Nakon 27 sati i 18 orbita, Komarov je započeo povratak na Zemlju. Međutim, stvari nisu išle kako se očekivalo. Kapsula je počela da se nekontrolisano okreće, a Komarov nije mogao da kontroliše njenu visinu, što je otežalo sletanje. U trenutku kada je trebalo da se otvori glavni padobran, on nije funkcionisao, a Komarov je, nažalost, sleteo na Zemlju brzinom od 60 metara u sekundi. Letelica je udarila o tlo, pri čemu je izazvana ogromna sila koja je bila gotovo jednaka sudaru meteora.
Poslednje reči i posledice
Prema izveštajima, Komarovljeve poslednje reči bile su zabeležene od strane američkih radio-stanica u Turskoj. On je, navodno, povikao: “Ovaj đavolji brod! Ništa što dotaknem ne funkcioniše kako treba”, što je bilo izraženo u trenutku kada je pao u smrt. Zvanični sovjetski transkripti, međutim, navode drugačije: Komarov je navodno rekao: “Osećam se odlično, sve je u redu. Hvala što ste sve preneli. Odvajanje je završeno.”
Komarovov život: Heroj i profesionalac
Vladimir Komarov rođen je 1927. godine u Moskvi. Bio je jedan od najistaknutijih pilota svog vremena. Nakon osnovne škole, sa 15 godina upisao je prestižnu Prvu moskovsku specijalnu vazduhoplovnu školu, gde je stekao znanje i iskustvo za borbenog pilota. 1959. godine postao je deo sovjetskog svemirskog programa i jedan od prvih kosmonauta.
Iako je bio izuzetno kvalifikovan, Komarov je postao komandant misije Voskhod 1 1964. godine, koja je bila uspešna. Takođe, bio je izabran za pilota prve misije Sojuz, u kojoj su se kasnije pojavili tehnički problemi koji su na kraju doveli do njegove tragične smrti. Mnogi astronauti i kolege su tvrdili da je Komarov, svojim činom hrabrosti, zapravo pokušao da spasi Gagarina i druge od smrtonosne misije.
Zaključak
Komarov je ostao upamćen kao jedan od heroja sovjetskog svemirskog programa, iako njegova smrt nikada nije trebala da se dogodi. Na Mesecu postoji ploča posvećena svim poginulim astronautima, uključujući i Vladimira Komarova, koji je, uprkos neizbežnim rizicima, dao svoj život u ime istraživanja svemira.