U današnjem članku donosimo vam sudbinu prvog tranvestita u sada već bivšoj državi Jugoslaviji.Vjeran Miladinović, poznatiji pod umetničkim imenom Merlinka, ostao je upamćen kao jedna od prvih osoba na prostoru bivše Jugoslavije koja je javno živela kao trans osoba.
Njegov život bio je obeležen borbom, hrabrošću, umetničkim izražavanjem i tragičnim krajem, ali i kao inspiracija mnogima koji su se susretali sa sličnim životnim izazovima.
- Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu. Njegova majka, Tereza, suočila se sa osudom društva – zbog trudnoće je izbačena iz škole i smeštena u dom za nezbrinutu decu. Vjeran je detinjstvo proveo upravo u domu, a kasnije se preselio kod oca u Prokuplje. Takav početak života doneo mu je osećaj nepripadanja i borbe za identitet, ali i izuzetnu snagu da kasnije istraje u odluci da živi otvoreno, onako kako je osećao da treba. Tokom 1980-ih godina doneo je hrabru odluku da javno izrazi svoj rodni identitet i živi kao trans osoba, u vreme i na prostoru gde se o toj temi gotovo uopšte nije govorilo.
Njegov izlazak u javni život bio je vezan za beogradsku noćnu scenu, gde je Merlinka postala prepoznatljivo lice. Nastupao je u klubovima, privlačeći pažnju svojim glamuroznim izgledom, samopouzdanjem i harizmom. Publika ga je doživljavala kao umetnika koji je rušio tabue, ali i kao osobu koja je pokazala da se različitost može nositi dostojanstveno i s ponosom. Njegovo ime zauvek je upisano u istoriju domaće kinematografije zahvaljujući ulozi u filmu „Marble Ass“ (1995) reditelja Želimira Žilnika. Ova uloga donela mu je ne samo popularnost, već i status simbola otpora, slobode i izražavanja.
Osim umetničkog rada, Merlinka je imala i značajnu aktivističku ulogu. Govorila je otvoreno o svom identitetu i iskustvima, a njena prisutnost u javnosti pomogla je mnogima da shvate da ne moraju da se stide sebe. U vremenu kada se trans osobe suočavale sa teškim osudama i predrasudama, njena iskrenost bila je revolucionarna. Postala je svojevrsni glas zajednice koja tada nije imala mnogo prostora u medijima niti društvu.
- Veliki trag ostavila je i njena autobiografija „Terezin sin“, objavljena 2001. godine. U knjizi je otvoreno govorila o svom životu, iskustvima, borbama, ali i o ljubavima. Ovaj autobiografski zapis nije samo lična priča, već i značajan dokument o položaju trans osoba u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu. Posebno je zanimljiva njena izjava iz jednog od poslednjih intervjua, gde je rekla da knjigu posvećuje „ženi u sebi – Merlinki, i muškarcu koga je najviše volela – Tiboru“. Tom rečenicom sažela je kompleksnost svog identiteta i života, ali i neiscrpnu ljudsku potrebu za ljubavlju i prihvatanjem.
Nažalost, život Merlinke završio se tragično. 22. marta 2003. godine ubijena je u Beogradu. Njeno telo pronađeno je tek mesec dana kasnije, u poodmakloj fazi raspadanja. Ubistvo je šokiralo javnost, a slučaj nikada nije do kraja rešen. Ubica nije pronađen, a istraga je ostala bez rezultata. Do danas, taj zločin predstavlja jedno od najmisterioznijih ubistava u savremenoj istoriji Srbije i bolno podseća na ranjivost onih koji se usuđuju da budu drugačiji.
Merlinka je svojim životom i radom ostavila snažan pečat. Iako je bila meta predrasuda, osuda i diskriminacije, nikada se nije odrekla sebe. Njena umetnička ostvarenja, hrabrost i otvorenost inspirisali su mnoge, a sećanje na nju živi i danas. U znak poštovanja njenog doprinosa, LGBT+ filmski festival „Merlinka“ nosi njeno ime, održava se u Beogradu i drugim gradovima, okupljajući filmske stvaraoce i publiku iz čitavog sveta. Na taj način, njeno ime i dalje traje, povezujući umetnost, aktivizam i borbu za slobodu identiteta.
Kroz svoju priču, Merlinka je pokazala da se ljudska snaga ne meri okolnostima, već hrabrošću da se bude ono što jesi. Njena životna sudbina svedoči o tome koliko je važno razumeti i poštovati različitost, ali i koliko društvo mora da uči iz tragedija poput njene. Uprkos svemu, uspela je da ostavi nasleđe koje nadilazi njen život i da ostane simbol slobode i autentičnosti.