Crni „mercedes” je sledećeg jutra nestao i nije se pojavljivao, na Korinino zadovoljstvo, sve do ponedeljka. Vikend je protekao mirno, uprkos neprijatnom početku.
Dok je u ponedeljak ulazila u kola i kretala na posao požalila je što joj je najbliži sused tako loše naravi. Kada bi samo umesto njega to bio neki simpatični, penzionisani čovek sa kojim bi se moglo lepo razgovarati.
Dok je tako razmišljala, uključila je motor i krenula. Iznenada, začuo se tup, metalni udar. Okrenula se sva drhteći i ugledala crni „mercedes” kako se zaustavlja i iz njega izlazi njen „ljubazni” sused.
Mahinalno je zatvorila oči. Bože, zašto baš ja?! To pitanje se stalno ponavljalo u njenim mislima dok joj je on prilazio. Oči su mu besno svetlucale.
– Koliko li ste instruktora morali da napijete pre nego što ste dobili vozačku dozvolu? – upitao je odsečno. – Da ne vozite možda zatvorenih očiju?
Korina je stisnula usne i pogledala ga.
– Samo kada naletim na svoje susede. Žao mi je što sam promašila! -Devojčice, vama je potreban priručnik o vožnji kola!
– A vama je, stari gospodine, potrebno nekoliko saveta o tome kako se ponaša jedan džentlmen!
Zamišljeno je zatvorila oči. – Ah, oprostite, zaboravila sam – blago se lupila po čelu – ja ovo radim samo da bih privukla vašu pažnju, zar ne? -Ljupko se nasmešila. – Sledeći put ću obući bikini kada budem naletala na vaša kola. Izvinite što nemam više vremena da trepćem okicama, zakasniću na posao! Pošaljite mi, molim vas, račun za štetu.
– Na to možete sigurno da računate! – glas mu je bio leden.
Pogledala je njegova kola. Klimnula je glavom i uzdahnula.
– Prilično su ulubljena. Znate šta! Pošaljite račun ekscentričnom i fantastičnom gospodinu Morganu i on će platiti. Ja sam njegova sekretarica i vrlo me ceni. Znate, ja jurim i njega! – poverljivo mu je šapnula.
– Kome da pošaljem račun? – upitao je čovek zapanjeno.
– Oprostite, htela sam da kažem E. F. Morganu. Samo njegovi najbliži prijatelji ga zovu ekscentrični i fantastični gospodin Morgan znate. Ja radim u Morganovoj firmi. Verovatno ste čuli za nju.
– Možda sam i čuo – rekao je čovek pomno je posmatrajući. Znači, vi radite za Morgana? Kako taj stari gospodin izgleda?
– Nizak je, ćelav i ima rošavo lice – odgovorila mu je mudro. -1 ne voli kada se kasni na posao. Žao mi je zbog vaših kola, ali sami ste krivi. Nikada ne treba da vozite pored moje kuće kada krećem kolima na posao.
Izgovorivši ovo, okrenula se i ušla u svoja mala kola.
– Dušo draga, od ovog trenutka ču se skrivati u najmanju rupu kada budem video da se pojavljujete na vratima vaše kuće – odgovorio joj je dubokim glasom, a na licu mu se pojavio skoro neprimetan smešak. – A i vi odsada pazite kuda idete, jer ja nemam vremena za ovakva flertovanja. Uostalom, već sam vam rekao da niste moj tip – rekao je pomirljivo.
