Mučo putuje Beogradom i upoznaje Seku.
Rekao joj je:
– “Ceco de Mama, sada moram proći ovaj put s tom djevojkom.” Pa, ako nije teško, samo me pozdravi i napravi grimasu. ”
Dobro, nema problema – rekla je Seka.
To je to, nakon nekoliko Mujinih izlazaka sa djevojkom, kad mu Ceca reče: “Zdravo Mujo, šta radiš?”
Samo su se nevoljko i snažno udaljili:
– “Hajde, Secco, i ti!”
BONUS TEKST
Jedna od najzanimljivijih i najneobičnijih činjenica koja nam može proširiti vidike odnosi se na nevidljive sile koje utiču na naš svakodnevni život. Naime, postojanje gravitacije, iako je nešto što svakodnevno doživljavamo, mnogi od nas ne razmišljaju o njenim dubokim tajnama. Gravitacija nije samo sila koja nas drži na tlu i omogućava funkcionisanje celokupnog ekosistema, ona je i ključni element univerzuma, oblikujući kako planete, galaksije i čitavo svemirno okruženje funkcionišu.
Jedan od najzanimljivijih trenutaka u istoriji nauke je kada je Sir Isaac Newton, u 17. veku, formulirao zakon gravitacije. Svi smo čuli priču o tome kako je Newton, navodno, ugledao jabuku koja je pala sa drveta i to ga je podstaklo da razmišlja o sili koja deluje na objekte. Ta priča, iako pojednostavljena, simbolizuje način na koji je genijalni naučnik započeo istraživanje najsubtilnijih aspekata gravitacije. Prema njegovoj teoriji, svi objekti privlače jedni druge, a snaga te sile zavisi od njihove mase i udaljenosti između njih. Ovaj zakon postao je temelj za mnoge druge naučne teorije, uključujući istraživanje svemira i razumevanje međuzvezdnih interakcija.
- Ali čak i dok je gravitacija postala osnova mnogih naučnih istraživanja, ona nije jedina sila koja deluje u univerzumu. Kroz vekove su naučnici otkrili da postoje još četiri osnovne sile u prirodi – gravitacija, elektromagnetizam, slaba i jaka nuklearna sila. Svaka od tih sila ima svoje specifične karakteristike i načine na koje utiče na materiju. Elektromagnetizam, na primer, objašnjava kako svetlo putuje kroz prostor i kako elektricitet pokreće uređaje koje koristimo svakodnevno. S druge strane, nuklearne sile su odgovorne za procese unutar atomskog jezgra, omogućujući nastanak novih elemenata i snage koja pokreće energiju u nuklearnim reaktorima.
Jedan od najfascinantnijih aspekata gravitacije je njena uloga u održavanju ravnoteže u svemiru. Gravitacija je ključna za formiranje zvezda i planeta. Bez nje, ne bi bilo mogućnosti za stvaranje sunčevih sistema, galaksija, pa ni samog života. Gravitacija je snaga koja daje oblik svim velikim kosmičkim strukturama i omogućava im da opstanu u svom obliku i funkciji. To je fascinantno, jer ona nije samo lokalna sila koja utiče na objekte na Zemlji, već se prostire kroz ogromne prostore svemira.
Međutim, kao što se često dešava u nauci, čak ni najpoznatije teorije nisu zauvek nepromenjene. S početkom 20. veka, Albert Einstein je postavio potpuno novu paradigmu sa svojom teorijom relativnosti, koja je izmenila naše razumevanje gravitacije. Prema njegovoj teoriji, gravitacija nije samo sila koja deluje na objekte, već je i rezultat zakrivljenosti vremena i prostora, koju izaziva prisutnost mase. Ovaj uvid omogućio je bolje razumevanje kako se svetlost savija u prisustvu masivnih objekata, kao što su crne rupe, i kako svemir proširuje svoje granice.
Jedna od najuzbudljivijih mogućnosti koje se istražuju danas je mogućnost da gravitacija možda nije jedina sila koja funkcioniše na načine koje ne možemo potpuno da shvatimo. Uskoro bi mogli saznati mnogo više o prirodi gravitacije kroz istraživanja u vezi sa crnim rupama, gravitacionim talasima i kvantnom fizikom, koja pokušava da objasni ponašanje čestica na subatomskom nivou. Naučnici smatraju da razumevanje gravitacije može otvoriti vrata novim tehnologijama i, potencijalno, novim načinama da razumemo i manipulišemo svemirom.
U svakom slučaju, gravitacija nije samo sila koja nas tera da padnemo na tlo kad posrnemo – ona je temelj našeg postojanja i našeg mesta u svemiru. Razumevanje njenih tajni donosi nova otkrića koja oblikuju naše poimanje sveta i mogućnosti koje će oblikovati budućnost.