U današnjem članku istražujemo duboka i vremenska narodna verovanja o biljkama i drveću, koja su vekovima prenošena kao deo tradicije.
- Ljudi su oduvek verovali da određene biljke mogu uticati na sudbinu doma i ukućana, donoseći ili zaštitu i blagostanje, ili, pak, nesreću i nevolje. Ova verovanja nisu samo praznovjerja, već su deo bogate kulturne baštine koja i danas može imati svoj značaj, naročito u vreme kada mnogi ponovo traže bliskost sa prirodom.
Jedno od najpoznatijih verovanja vezano je za orah. Smatralo se da orahovo drvo ne treba saditi blizu kuće jer donosi nesreću i preranu smrt ukućanima. Njegove razgranate žile mogle su navodno oštetiti temelje doma, dok gusta senka koju baca sprečava prostor oko kuće da „diše“ i primi svetlost. Čak se verovalo da sedenje u hladovini oraha može izazvati bolest. U nekim krajevima su pričali kako porodice koje su imale orah i dud u dvorištu nisu imale srećnu sudbinu – svi ukućani su, prema predanju, „izumrli“. Ovakve priče jasno pokazuju koliko je strah i poštovanje prema ovom drvetu bilo duboko ukorenjeno.
Za razliku od oraha, postoje biljke koje su naši preci posebno cenili zbog njihove zaštitničke moći. Na primer, čuvarkuća je često stavljana na krovove kuća jer je smatrana zaštitnikom od groma, nesreća i zlih duhova. Sličnu ulogu imala je i perunika, cveće za koje se verovalo da donosi mir i blagostanje u domaćinstvo. Ove biljke su imale ulogu svojevrsnog prirodnog čuvara, poštovanog i negovanog kroz generacije.
Još jedno drvo koje se izbegavalo bilo je bagrem. Njegovo staro ime bilo je „nerod“, jer se smatralo da donosi siromaštvo i neplodnost u porodici. Verovalo se i da nikada ne treba kalemiti bagrem, jer bi to moglo izazvati nesreću. Ovo upozorenje pokazuje koliko je pažljivo upravljanje prirodom bilo važno u narodu i kako je svaki detalj imao svoju simboliku.
- Suprotno ovim „zabranjenim“ biljkama, mnogi su smatrali da su hrast i lipa pravi dragulji za dvorište. Hrast, naročito hrast lužnjak, bio je simbol snage i dugovečnosti, smatran svetim drvetom, naročito blizu vode. Njegova moćna krošnja i razgranate grane predstavljale su pravi znak trajnosti. Lipa je bila voljena zbog svojih lekovitih cvetova i značaja u svakodnevnom životu. Njeni cvetovi privlačili su pčele, a medovina od lipinog meda smatrala se pravom poslasticom. Lipa se obično sadila sa strane dvorišta, nikada direktno iznad mesta gde se porodica okuplja, čime je poštovan njen značaj i uloga u prostoru.
- Vrba je u starim običajima imala posebnu ulogu, naročito u prolećnim ritualima. Na praznike kao što su Mladenci, Lazareva subota i Cveti, deca su se dodirivala grančicama vrbe uz želje da rastu brzo i budu zdrava – „Rasti kao vrba“. Kora vrbe smatrala se prirodnim lekom za prehladu, čime se potvrđuje njena važnost u narodnoj medicini i kulturi.
Još jedan simbol zdravlja i vitalnosti bio je dren. Ovaj grm prvi bi cvetao u proleće, a plodove davao u jesen. Za Đurđevdan, drenove grane koristile su se za ukrašavanje kuće, a na Bogojavljenje deci su davani drenovi pupoljci da bi postali otporniji na bolesti i jači. Dren je bio jedna od biljaka koje su povezivane s očuvanjem zdravlja i energije porodice.
Jabuka je oduvek bila omiljena voćka sa snažnim simboličkim značenjem. Njeni plodovi nisu se jeli pre Petrovdana, jer se verovalo da tada nisu dovoljno „blagosloveni“. Jabuka je često bila važan detalj na svadbama, simbolizujući ljubav i plodnost. Posebno su cenjene stare sorte, poput petrovače, zbog bujnih krošnji i plodova koji sazrevaju u julu. Kalemljenje jabuke bio je posebni običaj – oni koji nisu znali kako da ga pravilno izvedu, nisu smeli da seku stabla, jer se smatralo da bi to narušilo prirodni sklad.
Na kraju, šljiva, posebno sorta požegača, smatrana je najdragocenijom. Njeni plodovi su se koristili za sušenje i pravljenje rakije, a pokožica je bila cenjena zbog sadržaja etarskih ulja koja daju poseban miris i ukus. Šljiva je ostala simbol bogatstva i domaće tradicije, naročito u jesenjim mesecima.
Naši preci su biljke birali sa posebnom pažnjom, vodeći računa o njihovom značaju i uticaju na domaćinstvo. Danas, kada se mnogi vraćaju prirodi i žele da oplemene svoja dvorišta zelenilom, možemo se osvrnuti na ta stara verovanja. Birati biljke koje donose pozitivnu energiju, zdravlje i zaštitu, dok se onih „zloslutnih“ ipak kloniti, možda nije samo puko praznoverje, već mudrost proizašla iz dugogodišnjeg iskustva i poštovanja prema prirodi. Tako možemo sačuvati ne samo tradiciju, već i harmoniju sa okruženjem u kojem živimo