Sve je obavljao telefonom pa mu kancelarija nije trebala. Imao je svoj privatni avion, garaţu za ”maserati”, advokate i virtuelnu asistentkinju koja je sve zadatke izvršavala umesto njega. Ta ţena bila je neverovatno sposobna i do groba zahvalna Leu što je krizu srednjih godina prevazišla radeći od kuće. Nije znao čak ni koliko joj je godina, a distanca između njih sasvim mu je odgovarala. Ali na osnovu mnoštva preporuka koje je video, zaključio je da je starija od četrdeset godina. Javila se njena automatska sekretarica.
– Ovde je Leo – rekao je nestrpljivo čekajući da Evelin preuzme liniju, ali pošto se to nije desilo, nastavio je: – Za večeras morate da mi obezbediti ţenu…
Eva Karmišel prostirala je veš u dvorištu. Pogledala je u sunce. Jeza koja joj se spuštala niz kičmu nije bila ni u kakvoj vezi s vremenom, već sa činjenicom da je Leo Zamos u gradu. Spoznaja da su njena osećanja iracionalna nije joj pomogla.
