U današnjem članku prisjećamo se Gabi Novak, legendarne pevačice čiji je glas decenijama odjekivao scenom bivše Jugoslavije, ostavljajući dubok trag u muzici i srcima slušalaca.
- Njena smrt u 89. godini života označila je kraj jednog velikog muzičkog poglavlja, a dodatnu težinu donela je činjenica da je preminula samo dva meseca nakon smrti svog sina, istaknutog džez pijaniste Matije Dedića.
Gubitak sina bio je ogroman udarac za Gabi, čije je srce već bilo opterećeno tugom. Matija je bio izuzetan umetnik, jedan od vodećih džez muzičara regiona, čije su interpretacije i kompozicije osvajale kako publiku, tako i stručnjake. Njegov život bio je obilježen borbom s zavisnošću od alkohola, o čemu je i sam iskreno govorio. Godine 2007. otvoreno je priznao da je muzika, iako njegova najveća ljubav, postala istovremeno i izvor unutrašnjih borbi. Došao je u fazu kada nije mogao da stvara bez pomoći alkohola, ali je vremenom uspeo da se izvuče iz tog kruga. Posvetio se ponovo muzici, nastupima i oporavku, a poslednjih godina života bio je potpuno predan umetnosti i pozitivnijem pogledu na svet.
- U svojim poslednjim mesecima, Gabi je boravila u rehabilitacionom centru, nakon povrede kičme. U jednom od retkih intervjua, otkrila je da je odluku o odlasku u centar donela sama, želeći da rastereti svoju porodicu. Bez velikih sredstava za luksuz, skromno je provela dane u okruženju koje joj je pružilo mir i podršku. Govorila je tada da su joj zdravlje, pokretljivost i prisustvo dragih ljudi najvažniji, i da uprkos svemu ostaje zahvalna na pažnji koju i dalje dobija od prijatelja, kolega i verne publike. Čak i u teškim trenucima, zadržala je dostojanstvo, vedrinu i nadu.
Gabin život bio je neraskidivo vezan za još jednog velikana – Arsena Dedića, pesnika, kantautora i njenog životnog saputnika. Njihova ljubav predstavljala je spoj umetnosti, poštovanja i međusobne inspiracije. Zajedno su prošli kroz sve faze karijere, stvarajući uzajamnu podršku koja je bila retkost i tada, a pogotovo danas. Njihova porodična kuća bila je svetilište umetnosti – ispunjena knjigama, muzikom i razgovorima o stvarima koje oblikuju dušu. Njihov sin Matija bio je logičan nastavak tog umetničkog kruga, potvrđujući da je talenat kod njih porodična osobina.
Gabi Novak će ostati upamćena po emotivnim interpretacijama koje su njene pesme činile više od muzike – pretvarala ih je u životne priče. Njena toplina u glasu, način na koji je prenosila emocije i autentičnost u svakom nastupu izdvajali su je među mnogima. Hitovi kao što su „Pamtim samo sretne dane“ i dalje se pevaju, dok se stari snimci s koncerata gledaju sa nostalgijom. Njena muzika ostaje živa, bez obzira na vreme koje prolazi.
Gabi nikada nije težila glamuru. Bila je skromna, realna i posvećena umetnosti. Umesto da se povuče iz javnosti bez traga, odlučila je da poslednje dane provede dostojanstveno – u miru, ali i sa osmehom koji je krasio sve njene godine. Prijatelji i saradnici, kao i oni koji su je poznavali samo kroz njene pesme, govore da je do kraja života zadržala unutrašnji mir, veru i snagu da se nosi sa svakom nedaćom.
Iako je više nema, ono što je ostavila za sobom ne može nestati. Njena umetnička ostavština prelazi granice vremena i prostora. Bila je više od pevačice – bila je most između generacija, podsetnik da umetnost može biti nežna, iskrena i snažna u isto vreme. Gabi Novak ostaje simbol jedne epohe, jedan od onih glasova koji se nikada ne zaboravljaju, već nastavljaju da žive u srcima onih koji su ih voleli.