Alesiju su odgovarale kratke veze. Juče, na bratovljevom venčanju, zapitao se kako zamišlja budućnost. Naravno, oženićese jednoga dana i imaće decu, ali ne još. Tek mu je trideset godina. A kad dođe vreme, naći će savršenu ženu: lepu, sofisticiranu, ljubaznu… koja od njega neće očekivati da je voli. Neće pasti u istu zamku kao njegov otac, pa da ga celog života uništavaju osećanja prema ženi, koja mu ne uzvraća.
Pao mu je na pamet neznanac koji se iznenada pojavio na sahrani. Šokiran i besan, Aleksio je bio povređen, osećao se prevarenim. Pošto je osećanja uglavnom svesno blokirao, potisnuo je i taj susret s najstarijim bratom. Znao je da je Rafael i Cezara pozvao na svadbu, ali ovaj nije došao.
Osećanja je teško razumeti. Dovoljno je pogledati Rafaela. Ceo život mu se okrenuo naglavačke zbog jedne žene, koja mu je pre četiri godine prećutala da je trudna. Ponovo ju je sreo koji mesec ranije i sad su venčani. I činilo se da je baš srećan…
Po Aleksiovom mišljenju, Rafaela je njegova žena smatrala budalom. Bila bi glupa da se nije udala za Rafaela Falkonea, milijardera i priznatog stručnjaka za inovacije u automobilskoj industriji. A dečak… priznao je sebi da je njegov trogodišnji sinovac presladak.
Kad je Aleksio izašao pred hotel, potisnuo je i uznemirujuće misli, kao i noć, koja ga nije ispunila. Grupica žena ispred hotela zadivljeno ga je gledala. Vozač je došao po njega i čim je utonuo u zadnje sedište, Aleksio se usred sredio na sledeću tačku dnevnog reda…