Leona se nasmeja. Njena prijateljica Dalija bila je lepa i simpatična crvenokosa devojka žustrih pokreta i zelenih očiju. Njih dve su bile drugarice od najranijih školskih dana, a zajedno su provele i dve godine na prestižnom, devojačkom koledžu u Bostonu, gradu u kome su odrasle. Bio je to način da provedu poslednje godine sazrevanja zajedno sa svojim vršnjakinjama, ali koledž im nije pružio ono što su očekivale. Bilo im je prilično nezanimljivo i jedva su sačekale kraj školovanja. Verovatno zato je godinu dana kasnije Dalija spremno prihvatila Leonin poziv da pođe sa njom u Milford, shvativši to kao zanimljivu avanturu…
I sama Leona je verovala da će biti uspešno i zanimljivo sve dok nije shvatila da se cvećara koju je nasledila nalazi u ne baš pogodnom delu grada. Uz samu radnju dobila je i neveliko imanje na periferiji, sa plastenicima i staklenom baštom prepunom najlepšeg cveća.
No, pre ovoga je sama cvećara duže vreme bila zatvorena, a bivši vlasnik zarađivao je isključivo raznošenjem biljaka po radnjama u pedesetak kilometara udaljenom Bostonu. Devojka je ubrzo shvatila i zašto: širokom tranzitnom ulicom u kojoj je bio lokal konstantno su tutnjali kamioni u prolazu kroz grad. lako se sa leve strane nalazila biblioteka, nije se baš moglo reći da ljudi vole da šetaju tim krajem, a kamoli da kupuju cveće…
