Vatra i voda

Bio je na mukama. Uvek je birao lakše slučajeve dok je radio u porodičnoj firmi, dok su njegov brat Džimi i otac radili sa „pravim problemima”. Džek je uživao radeći razvode i tešio „ucveljene” raspuštenice i svoje klijentkinje. Bila je činjenica da je devedeset pet posto svojih slučajeva rešio u korist svojih klijentkinja i bar mu to nisu mogli osporiti. Nije ni sam sebe smeo da zavarava i priznao je, da je većinu svojih klijentkinja načinio svojim ljubavnicama, bar na kraće vreme.
šta je kog vraga njegov otac imao protiv toga? Bio je to njegov život i njegov izbor, a i donosio je dobru zaradu firmi. Znao je da nije naročito karakteran, ali ako je trebalo birati poroke, njemu se taj sa ženama najviše dopadao. Ako je to uopšte i bio porok? Nije bio kockar, nije konzumirao alkohol, sem u retkim prilikama, a to što je povremeno zapalio koju cigaretu nije se uzimalo u obzir. Doduše, od kada je radio sam u svojoj kancelariji, trošio je i po dve-tri paklice cigareta.
Jedinu sreću video je u klijentima kojih je bilo sve više, tačnije -klijentkinjama. Polako je nastavljao život kao u Detroitu, samo je trebalo prebroditi krizu. Planirao je da za par dana angažuje još jednog ili čak dvojicu kolega. Tako će bar moći da se rastereti komplikovanijih slučajeva koji su mu oduzimali veliki deo dana i slobodnog vremena.
Pozitivno razmišljanje, koje je forsirao, ipak nije uspelo da ublaži njegovu nervozu. Osmehnuo se pri pomisli na Zinu. Ona je sigurno devojka koja bi se dopala njegovoj porodici, a i njemu je odgovarala u ovom trenutku. Bio je na pravom putu da se prihvati odgovornosti i postane ozbiljan, porodičan čovek. I beskrajno dosadan, prisetio se.