U današnjem članku razmatramo složenu poruku koja se krije iza čuvenog slogana: „Jednom se živi uzmi sve što ti život pruža“, koji često odjekuje kroz savremene medije, motivacione govore i lične dileme.
- Na prvi pogled, ova fraza deluje kao poziv na slobodu, puninu i ispunjenost života, ali kada se dublje zagledamo, otkrivamo da iza nje stoji mreža opasnih poluistina koje mogu voditi ka duhovnom iscrpljenju i moralnom padanju.
Slogan sam po sebi je izuzetno neodređen – šta zapravo znači „sve što ti život pruža“? Ova dvosmislena formulacija dopušta svakome da u nju unese svoje želje i težnje, bez ikakvog kriterijuma. Zbrišu se razlike između dobra i zla, plemenitog i prizemnog, dopuštenog i zabranjenog. Time se brišu i osnovne moralne granice i relativizuje se sam pojam odgovornosti. U takvom svetu sve postaje moguće i opravdano – samo zato što „želim“ i „mogu“.
Ruski jeromonah Romanov upozorava da ovakva filozofija ohrabruje lenjost i bežanje od ličnog rasta i razvoja. Umesto da se osoba trudi da se menja i razvija – bilo u znanju, ljubavi ili duhovnosti – ona se pravda sopstvenim slabostima i dozvoljava sebi da ne preduzme nikakve napore. Pitanje je, zašto se truditi i ulagati kada se, po ovoj logici, može jednostavno uzeti ono što je trenutno dostupno? Takav stav vodi ka ropstvu sopstvenim strastima i bezvoljnosti.
Ova filozofija postaje svojevrsna ideologija koja negira granice i zabrane. Svaki oblik samokontrole, dužnosti i brige za druge biva zamenjen idejom da je „ja“ centar sveta, da „ja hoću“ i da „ja mogu“ opravdava svaku želju i svaki postupak. Sve se svodi na beskrajnu potrošnju i gomilanje iskustava i dobara, ali bez pitanja o ceni koju za to plaćamo.
- Pravoslavna vera postavlja sasvim drugačiji pogled na život i slobodu. Apostol Pavle nas uči: „Sve ispitujte, držite se onoga što je dobro“. Ova poruka ne poziva na isprobavanje svega bez granica, već na mudro biranje onoga što vodi ka istinskoj koristi duši i večnosti. Sam Hristos je rekao: „Ako hoćeš za mnom da ideš, uzmi svoj krst i odrekni se sebe.“ To je poziv na odgovornost, samodisciplinu i spremnost na žrtvu, ne na razuzdanost i bezumlje.
- Ovo nije poruka protiv života, već upravo suprotno – to je poziv da život živimo smisleno i sa svrhom. Da se ne prepustimo praznoj potrošnji i trci za momentalnim zadovoljstvima, već da gradimo sebe, svoju dušu i odnose sa drugima. Jer, upravo zato što je život jednom, ne smemo ga živeti na bilo koji način. Moramo birati sa mudrošću i odgovornošću.
Slogan „Uzmi sve što možeš“ vodi ka unutrašnjoj praznini i duhovnom siromaštvu. Nasuprot tome, evanđelje nas poziva na puninu života, na bogatstvo koje nije prolazno i koje ispunjava dušu. Ta razlika nije samo filozofska apstrakcija, već suštinska i sudbonosna, jer utiče na naše večne perspektive i kvalitet našeg sadašnjeg života.
Zaključno, dok moderni svet često slavi brzu i laku sreću, neograničenu slobodu i instant zadovoljstva, pravoslavno učenje nas poziva na snagu duha, samokontrolu i život sa višim ciljem. Da bismo zaista živeli punim plućima, moramo se osloboditi lažnih obećanja koja nudi slogan „jednom se živi“ i prihvatiti put koji vodi kroz iskušenja, ali i istinsku radost i večni mir.
Ova poruka nas podseća da život nije niz usputnih trenutaka, već putovanje sa svrhom — gde je istinska sloboda sposobnost da se odrekneš onoga što te vuče na dole i da izabereš ono što uzdiže dušu. To je pravi smisao i punina života koje nam vera nudi, a koje se ne mogu kupiti ni uzeti na brzinu, već ih je potrebno graditi svakodnevno.